Ciljevi za lični razvoj svake žene - Pročitaćeš za: 8 min.

Često me pitaju – šta je lični razvoj i čemu uopšte služi? Zato sam odlučila da napravim mali serijal u kome ću objasniti zašto je to važno i koje ciljeve da postaviš.

Ovaj post sadrži deo mog predloga ciljeva za lični razvoj svake žene. Danas govorim o pet ciljeva, ostatak vas čeka u narednom izdanju.

U školi ne učimo šta je lični razvoj, o tome ne razgovaramo sa roditeljima, ne podučavamo tome decu. Čini se da se podrazumeva da sav napor, trud i rad koji dajemo od sebe u životu, predstavlja lični razvoj. Ciljevi su obično ograničeni samo na konkretan projekat, tipa – položi ispit sa dobrom ocenom, obezbedi kvalifikacije za dobar posao, nađi pravog partnera za zasnivanje porodice. To su validni ciljevi, naravno. Ali ponekad izostanu “sezonski” ciljevi za lični razvoj, to jest za određeno doba u našem životu. Tada često uopšte ne osvešćujemo ni lični razvoj ni ciljeve koji su nam za to potrebni.

Određeno doba u životu može biti završetak fakulteta i priprema za prvo zaposlenje. Može biti čekanje da upoznaš pravu osobu i sa njom ostvariš najbolji odnos. Može biti period posle “upravo venčani”.  Možda dok čekaš da zatrudniš. Može biti kad završiš sa rađanjem dece. Može biti kada si između dva zaposlenja ili na prekretnici u karijeri. Može biti kad deca odrastu i započnu samostalni život. To su ta vremena u životu kad smo postigli i iščekirali sve stavke koje smo imali za ciljeve za projekte i… postavljamo sebi pitanja. 

Povezani tekstovi

• 10 ciljeva za lični razvoj svake žene, deo II
• Vodič za lični razvoj za visokosenzitivne osobe
• Razrešenje konflikata putem saosećanja – Primena empatije u konfliktima
• Najbolji pokloni za visokosenzitivne osobe
• Stereotipi o visokosenzitivnim osobama: slabići ili superheroji?

Važnost ličnog razvoja i njegovi ciklusi

Ono što mislimo jednako je onome što jesmo. Ideje, informacije, utisci, sve doprinosi zbiru onoga što ulazi u naš um. Od momenta kad se probudimo do momenta kad uveče sklopimo oči pred spavanje. Sva iskustva igraju neku ulogu, i naravno, neke stvari imaju veći uticaj od drugih.

Ciklus ličnog razvoja je neprekidni ciklus koji čine tri najveće komponente – radoznalost, svesnost i istina.

Aspekt svake komponente ulazi u sledeći u neprekidnom krugu.

Kako starimo, držimo se različitih rutina i gubimo radoznalost koju smo imali kao deca. Nikad ne bi trebalo da dozvolimo da budemo tako popustljivi da izgubimo glad za učenjem i poboljšanjem.

Neznanje nije uvek blagoslov. Osvešćivanje naših starih i loših navika je jedini put da dođemo do pozitivne promene.

Važno je da razvijemo osećaj lične osvešćenosti kako bismo povećali znanje i razumeli gde leži naša snaga, a gde slabost.

Prihvati svoju istinu. Možeš da imaš ceo svet, ali prvo treba da uložiš u lični razvoj. Ciljevi koje želiš da postigneš mogu da te motivišu da uvećaš snagu i poradiš na oblastima u kojima vidiš slabost.

Ciljevi ličnog razvoja koji ti mogu pomoći da poboljšaš kvalitet života

Ahh, ovo zvuči tako apstraktno, neodređeno i kompletno nepoznata teritorija. Generalno smo tokom odrastanja bili svedoci da neki ljudi brinu o sebi, ili “vole sebe”, a da su pritom uvek obeležavani kao sebični, loši i… čudni. U našem mentalitetu se “voleti sebe” izjednačava sa sebičnošću. Neko ko voli sebe, prema toj odrednici, nije dovoljno dobar za porodicu i zajednicu, ne žrtvuje se, ne stavlja svoje potrebe ispred tuđih i generalno se svrstava u kategoriju “loših ljudi”, a deca i mladi odrastaju u okruženju koje im govori “ako voliš sebe, nećeš biti dobar čovek”.

Zajedno ćemo da se složimo, u ovoj demokratičnoj zajednici koja se zove moj blog i gde važe moja pravila, da ovo nije istina. Znam da vaš glas nije prisutan, ali verujem da i ne biste bili na ovom mestu da ne delite moj pogled na svet.

Voleti sebe znači bar: videti sebe, ne zanemarivati sebe, ne potiskivati svoje potrebe i želje, ne gušiti vatru života u sebi jer smo se okružili pogrešnim ljudima, ne uništavati zdravlje prekomernim radom za bedni bonus koji često i izostane, ulagati vreme i novac u sebe. Znate moju mantru –  kad je dobro nama, dobro je i onima pored nas. Želiš da budeš majka koja će detetu dati primer da je ok da budeš krpa? Ne radi to, please. Detetu neće faliti ništa ako legneš na x minuta, muž zna da se stara o sebi, neuredna kuća i kuhinja nikog nisu ubili. Kad odmoriš, napravi plan šta je to što možeš da unaprediš kod sebe i ako te neko pita zašto, reci: -Zato što želim i što verujem da će to da poboljša kvalitet mog života. Tačka. Diskusija zatvorena za komentare.

Ja sam rob navika, a takođe sam rob i intuitivnog življenja i nediscipline. Budući da verujem da su to urođene osobine, koju mi je dala moja hipersenzitivnost, moj HSP (highly sensitive person) – hipersenzitivni gen, mislim da ne mogu da se promenim puno. Ali, onda kada znamo da ne možemo da se promenimo puno, ne možemo da poništimo svoju biologiju – pomaže da prvo to osvestimo, a onda da napravimo podsetnik koga ćemo s vremena na vreme da konsultujemo. Koje su zdrave navike? Zdrava ishrana, dobar san, dovoljno kretanja, neizlaganje lošim medijskim sadržajima (ovo je pomalo oksimoron, jer smatram da je sav medijski sadržaj loš ali hej… na internetu možeš mnogo više da biraš), nekonzumiranje cigareta, alkohola, opijata, redovni zdravstveni i stomatološki pregledi.

Na primer, ne pridržavam se najboljeg mogućeg plana ishrane, i to znam. Probala sam da iz ishrane izbacim kafu, šećer, da postim, pa i da jedem vegetarijansku hranu, ali, posle nekog vremena, odbacim “plan” jer ne volim isključivost. Mislim da to nije dobar, a ni jedini put ka zdravlju. Moja odbojnost ka svemu što podrazumeva isključivost ima veze i sa tim što ne podnosim autoritete. Iako sam poslušni građanin i plaćam poreze! Jednostavno, verujem da je u umerenosti ključ, da možemo sve, ali po malo, i sa nezdravim namirnicama oprezno. Pored ishrane, san je očigledan primer zdrave navike. Lezi da spavaš dva sata pre ponoći. Ako to ne možeš, onda bar ta dva budna sata pre ponoći ne gledaj u elektroniku. Zakaži lekarske preglede. Ja sam teški paničar i hipohondar, ali, hej, razumno je. Znam žene koje 20 godina nisu bile kod ginekologa, a žive u velikom gradu gde imaju pristup raznim lekarima, i biraju da ne idu? Zašto zaboga?

Zahvalnost je moderna tema. Svi pričaju kako “treba da vežbamo zahvalnost” i kako će nam to pomoći u životu. Da li pomaže? Da. Potvrđeno iz mog iskustva ali i iz iskustva nekoliko ljudi koje poznajem, različitih godina, profesija i životnih prilika. Zašto pomaže? Zato što, podsećajući sebe da je to što imaš sada preimućstvo i privilegija, ti si u zdravoj zoni, za razliku od zone u kojoj razmišljamo o problemima i preprekama i u konfliktu smo sa sobom, svetom i ljudima koji nas “ugrožavaju”. Razmisli: sve što sada imaš je privilegija. Počev od očiglednog: imaš računar i internet. Imaš vreme (koliko god ograničeno bilo) da čitaš sadržaje na internetu koji te interesuju. Vidiš. Dišeš. Zdrava si. Ako si bolesna, možda nisi toliko bolesna kao što su neki drugi bolesni.

Ti si ona kojoj se posrećilo. Imaš mogućnosti i podršku za borbu. Možda si bila bolesna, pa si ozdravila. Woohoo! Kakva sreća! Možda su tvoji bili bolesni, i ozdravljuju, bolje im je. Imaš kuću, stan, iako nije u vlasništvu, izborila si se za taj prostor, čak iako ga deliš sa drugima i sanjaš samostalnost. Možeš da se krećeš. Zamisli, izađeš napolje i šetaš! Ili se krećeš bilo kako, ako imaš problem sa motorikom, napolju si. Napolju je svet, u svetu su parkovi, drveće, ptice, lepe radnje i (trenutno zatvoreni kafići – dok ovo pišem, pandemija je zatvorila ugostitelje i tržne centre).

Možeš da budeš zahvalna što su te roditelji, Bog, univerzum, podržavali i gurali da porasteš i imaš dobro polazište za odličnu budućnost. Vidiš kako to funkcioniše? Izlaziš iz zone gde u svemu vidiš problem i stvaraš perspektivu radosne pomisli da u svom životu već sada imaš punooo poklona. Svaka okolnost ima i svoju dobru stranu. Da navedem drastičan primer – nisam srećna što su moji roditelji preminuli. Ali, znam da je smrt neizbežna i ispunjava me velikom zahvalnošću pomisao da smo razmenili mnogo ljubavi, međusobne nege i pažnje tokom njihovog života, kao i činjenica da su sve svoje najbolje resurse, vreme i znanje uložili u svoju decu, mene. To me zaista čini veoma zahvalnom, i srećnom.

Problemi, tačnije okolnosti koje ne želiš u svom životu trenutno, neće nestati zato što ti praktikuješ zahvalost. Ali ćeš se osećati bolje, što znači da ćeš početi da akumuliraš mnogo bolju energiju u kojoj ćeš iznaći nova rešenja i naći snagu da napraviš dobre promene u svom životu. Možeš da zapišeš svakog dana tri stvari zbog kojih si zahvalna, i da malo promišljaš o tome. A možeš i samo intuitivno da u bilo kom trenutku i situaciji budeš zahvalna za sve dobre strane koje ta situacija u kojoj si, ima. I da to radiš bar jednom dnevno.

Svi smo bića kojima vlada rutina, želja da ostanemo u postojećim okolnostima, jer je udobno biti u poznatom. Pogotovo, kako starimo, smanjuje se potreba da učimo nove stvari, ne prepoznajemo potrebu da uvrstimo nove stvari u dnevne rutine. Radoznalost, koju smo imali kao deca, nestaje. Verujem da je radoznalost jedno od stanja koja nas podmlađuju, koje nam daje krila, koje otkriva da je naše biće bezvremeno i slobodno od ega. Radoznalost te vadi iz zaglavljenosti i iz rutinskog, neautentičnog života. Života na automatskom pilotu. Kada učimo nešto novo, stvaraju se nove sinapse (spojevi između nervnih ćelija), dobijamo više serotonina, dobijamo osećaj radosti što učimo nešto novo, ma koliko ono nije “neophodno”. Na primer, možda nije neophodno da učiš novi jezik, ali se osećaš super dok učiš. Nije neophodno da naučiš ceremoniju služenja i isprijanja čaja, ali je fenomenalan osećaj da postaješ nova osoba, kojoj se otvaraju novi horizonti.

Brojna naučna istraživanja su dokazala da ljudi koji tokom života kontinuirano uče nove stvari sporije stare, da imaju visoke kognitivne sposobnosti i u poznijem dobu, da ređe obolevaju od Alchajmera i da su spremniji za druženja. Efekat sreće dok učiš nešto novo je kategorija koja dokazano poboljšava život i doprinosi ideji ličnog razvoja. Postoje hiljade raznih kurseva koje možeš da pohađaš online, i to po nižim cenama nego pre pandemije. Možeš da naučiš bukvalno sve – od toga kako da naučiš strani jezik, kako da vežbaš jogu, da naučiš da slikaš, ili da se posvetiš kursevima baš na temu ličnog razvoja. Neke od njih sam pomenula ranije, ovde.

Promisli šta bi bilo korisno za unapređenje tvoje karijere, pa prema tome usmeri kurseve ili materijale za nova znanja. Ima i radionica koje se bave roditeljstvom, za ciljane oblasti. Napomena: često se sama izborim sa nedoumicama u roditeljstvu. Zapravo “sama” znači, čitajući literaturu i savete stručnjaka i mama na datu temu. Onda misliš, pa zašto bih plaćala za kurs? Zato što je neko umesto tebe sistematizovao znanje na načine na koje ti nikad ne bi mogla (u trajanju ovog života), zato što možeš da dobiješ odgovore na pitanja koja tebe konkretno muče i zato što ćeš na kursu imati zajednicu (drugih mama npr.) koja će ti pomoći da se osećaš prepoznato i povezano. Primer: online kurs za roditelje hipersenzitivne dece kod Žane Erdeljan. Ovih meseci, dok radim dva posla, nemam vremena za to, ali mi je na listi želja, za sledeće održavanje.

Konačno, Youtube je riznica besplatnih tutorijala, uputstava i saveta za bilo koju temu koja te interesuje. Izaberi jednu temu i jedan do dva kanala koji najviše rezonuju s tobom i nude najveći kvalitet. Posveti im se samo u okviru jasno određenog vremenskog perioda, da se previše ne rasplineš. Radionica koju ja trenutno pohađam je na temu reparentiga – učimo da budemo roditelji sami sebi, da mi sami odradimo (ponovo) roditeljstvo detetu u sebi. Ovo je moj trenutni projekat za lični razvoj. Ciljevi: isceljenje, samotransfromacija i osnaživanje. Radionica je kvalitetna, sa dobrim preporukama, a organizuje je Daily Om.

Ako hoćeš da naučiš nešto novo a ne bi da slediš tutorijale i plaćene radionice na internetu: peri zube držeći četkicu nedominantnom rukom. Ustani iz kreveta na drugu nogu u odnosu na onu na koju se prvo oslanjaš kad ustaješ svakog jutra. Napiši nešto nedominantnom rukom. Prošetaj novim pravcem na putu od kuće do autobuske stanice ili prodavnice. Uzmi staru enciklopediju koja skuplja prašinu na polici i nasumično čitaj pojmove i odrednice. Uzmi kartu ili atlas i čitaj imena gradova, reka i oblasti. Vežbaj percepciju tako što ćeš odrediti mesto gledanja, kao kadar za filmsku kameru, i primetiti sve detalje, do toga koliko nijansi boja ima taj kadar i svi predmeti u njemu. Vežbaj množenje dvocifrenih brojeva. Sama sebi osmisli mali nastavni plan i program.

Najnoviji tekstovi

• Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
• Reiki za visokosenzitivne osobe
• Novine u lečenju endometrioze: DCA (dihloracetat)
• Citati o hroničnim bolestima: 40 misli o izazovima i borbi ljudi sa hroničnim bolestima
• Šta je holistički wellness?

Za većinu žena, koje su supuge i majke, ovo je veliki izazov. Priroda nam je dolelila ulogu negovateljice, kuvarice, vaspitačice, učiteljice, pedagoga, psihologa i još xy uloga koje igramo u našim porodicama. Priroda dodelila, društvo koristi, a mi dozvoljavamo da i zloupotrebljava.

Kao i mnoge hipersenzitivne osobe, i ja sam veoma sklona empatiji, prepoznavanju potreba drugih, reagovanju da se zadovolje potrebe drugih, sa uverenjem da je hitnost razloga da svoje vreme poklonim drugima opravdana. Priznanje za svoj trud oko tuđih potreba se dobija nasumično, i nije obavezno. Teško nam je da prihvatimo i da se pravilno postavimo onda kada vidimo da nismo gospodari svog vremena. Samo da podsetim, tvoje vreme je tvoj život, neponovljiv u ovom obliku i poimanju.

Biti gospodar svog vremena znači postaviti dobro svoje granice i dobro ih utvrditi. Znači dobro iskomunicirati svoje granice.  Sve uloge koje igramo, većina nas želi. I to je ok. Želimo da budemo dobre majke, supruge, profesionalci, ćerke i rođake. Većinu nas to ispunjava i to je ono što smo želele. Ali, vrlo često se zanesemo u ulozi pomagača, služitelja, mentora, pogotovo ako ima više članova u vašoj porodici. Većina majki koje znam su podrazumevani roditelji. Dete prolazi pored tate koji čita novine i vadi me iz kade da joj dodam lutku. Podrazumevana deca – ona kojoj se roditelji uvek obraćaju za pomoć, a ne svom drugom detetu. Podrazumevani radnik – onaj koji uvek može najviše da potegne, koji se uvek odaziva za ispomoć, nema veze što je nedelja, ili Božić.

Kao i druge hipersenzitivne osobe, ja ne znam gde počinjem ja, a gde se završava druga osoba, otprilike tako. Zidovi mojih (ionako slabo utvrđenih) granica su propusni. Često ne postavljam sebi pitanje da li je neophodno da svoje vreme trošim pomažući toj osobi u tom trenutku, i da li time i njoj i sebi činim lošu uslugu. Zašto? Zato što je time oslabljujem jer joj stvaram mentalitet traženja pomoći umesto traženja rešenja, a sebi ne činim dobro jer ne posvećujem sebi vreme potrebno za odmor, okrepljenje, evaluaciju događaja (to je nama hipersenzitvcima veoma važno) i aktivnosti za moj lični razvoj. Drastični primeri zloupotrebe sopstvenog vremena podrazumevaju da ne angažujemo ni radoznalost, ni kreativnost, pa čak i da ne tražimo pomoć, da to osvestimo i da napravimo promenu.

Za ovaj cilj potrebna je veća motivacija, više energije i usmerene aktivnosti kako bismo napravili procenu situacije, i dalje korake. Bar meni. Mislim da je ta osobina transgeneracijska – moja majka je primenjivala obrazac nevrednovanja sopstevnog vremena, njeni roditelji su davali primer njoj, i tako bočno po svim linijama moje porodice, i sa očeve strane. Meni je ovo bio najteži korak i u tome mi mnogo pomaže psihoterapija. Proces je u toku. Što ranije osvestite ovu zamku, lakše će vam biti da je primenite u svojoj porodici i okruženju. Biće manje konflikata i u vama samima, i sa ljudima u vašoj zajednici. To može biti i veoma suptilna promena, da s vremena na vreme kažete NE, ili odložite ispunjenje nečijih želja i potreba, i da neopaženo nametnete vreme za sebe, tako da ukućani ne dožive to kao poziv na rat.

Da zaključim, lični razvoj je važan. Ciljevi mogu da budu raznoliki i sa onom važnosti koju im dodeliš u konkretnom periodu u tvom životu. Jedina caka je što moraš da se trgneš i osvestiš potrebu da se razvijaš, i što je neophodan veliki rad. Ali jednom kad postaviš cilj, napraviš plan i radiš na njemu svaki dan, videćeš da dobijaš rezultate. Dimenzije tih rezultata mogu i da te iznenade.

Nema granica sem onih koje sami sebi postavimo.

Posveti se doživotnom učenju. 

Postaćeš nezaustavljiva i videćeš da ti se otvara cela nova budućnost, ako živiš život koji je orijentisan ka ciljevima i ličnom razvoju.

Nadam se da ćeš da primeniš bar jedan od ovih ciljeva. 

Čitamo se iduće nedelje, na istom mestu, gde ću govoriti zašto je važno da stvaraš veze, pobeđuješ strah, pomažeš drugima, budeš dosledna i pronađeš veru u sebi.

Namaste!