Pročitaćeš za: 5 minuta.
Na našem putu ličnog razvoja, često se oslanjamo na sisteme, znanja ili pravila koja su smislili i primenili drugi ljudi, a koja imaju univerzalnu vrednost (mogu da se primene na sve kategorije ljudi). Ipak, ako razmišljam da većinu edukativnog materijala i saveta koje koristim za lični razvoj propuštam kroz žensko viđenje i žensko iskustvo, onda pravila za život Dalaj Lame, iz mog ugla, postaju pravila za život žene.
U tekstu Dalaj Lamina pravila za život za žene, deo I, osvrnula sam se na njegovih devet saveta za bolji život. To su, između ostalog, vrednosti rizikovanja, sposobnosti da učimo iz grešaka, poštovanje i odgovornost prema sebi, umeće vođenja rasprave i važnost povremene samoće.
Danas tumačim ostalih devet njegovih pravila za dobar i srećan život, istražujem kako su primenjiva na život žena, koji su njihovi nedostaci i kako ih učiniti korisnim.
Pravila Dalaj Lame za život, za žene, deo II
Budite otvoreni za promene, ali ne zaboravite svoje vrednosti
Važno je da budemo fleksibilne, ali je važno i da se držimo svog sistema vrednosti. Porodični odnosi i roditeljstvo su edukativni poligon na kome se najbolje uči važnost i jednog i drugog. Koliko god da se volimo, razlike između svih članova porodice su neminovne. Razlikujemo se po potrebama, temperamentu, životnim fazama, pa i po vrednostima po kojima živimo. Verujem da su žene, tradicionalno, sklonije da budu fleksibilne i da prihvate različitosti.
Ne znam za vas, ali ja sam se, u tinejdžerskom dobu, užasavala pomisli kako ću se jednog dana udati i otići da živim u tuđoj kući, u drugom mestu, sa ljudima koji nisu moji. Na stranu to što sam bila previše ušuškana u matrici odnosa i vrednostima moje primarne porodice, sa roditeljima, i što sam se plašila kako ću se snaći u novom okruženju, najviše me je zastrašivala pomisao da bih u tom novom domu morala da prihvatim sisteme vrednosti te porodice, u delovima koje bi za mene bili teško prihvatljivi. Znala sam da sam kod roditelja uvek dobrodošla da se vratim, ali mi je bila odbojna cela ideja o emotivnoj drami koju bih morala da prođem. Kad samo pomislim na (davna i ne tako davna) vremena u kome ti roditelji samo saopšte da su ti našli muža, i ti i ne znaš gde ideš, kakva je dinamika te porodice u koju ulaziš, jer, znamo, živelo se, a i živi i dalje, po negde, u zajednicama. Koliko teško mora biti pretvaranje da si saglasna sa nekim načinima ponašanja i da si srećna u novom domu, dok se u stvari gnušaš svega, a ne možeš nazad?
U današnje vreme, kada se (uglavnom) udajemo i živimo u braku iz ljubavi, nije nemoguće da se partner (ili vi) tokom vremena promenite toliko da se pitate – ko je ta osoba sada, da li je moguće da su njegove/njene vrednosti toliko drugačije od mojih? Onda dolazi onaj težak deo gde morate dobro da promišljate da li treba da ostanete u takvom odnosu, koja su dobiti i koja šteta ako ostanete i ako odete. Tako savet “budite fleksibilni, ali ne zaboravite svoje vrednosti” postaje komplikovan zadatak, jer ste zbunjeni, dvoumite se oko prioriteta, brinete kako će vaša odluka uticati na decu, ako ih ima, i u krajnjoj liniji, da li će vaša odluka biti vaš poraz ili pobeda.
Srećom, sa godinama dolazi mudrost, a hvala Bogu, tu su psihoterapija, knjige, internet, veoma veliki broj sadržaja na temu ličnog razvoja, koji može da pomogne u tome da nađemo balans tako da svi budu zadovoljni, a prvo vi. Tako “budite fleksibilni” znači da se prilagođavamo potrebama drugih, a “ne zaboravite na svoje vrednosti” znači da se prilagođavamo potrebama drugih SAMO DO NEKE MERE. To znači dobro poznavati svoje granice, kako spoljašnje tako i unutrašnje, i od toga ne odstupati.
Naučite dobro pravila kako biste ih pravilno kršili
Pravila su sredstvo za postizanje cilja, a ne sredstvo samo po sebi. Zato treba povremeno da se zapitamo da li neka pravila dodaju vrednost našem životu ili su postala ne samo nekorisna, nego i smetnja. Koja je namera i cilj nekog pravila, a koja dobit od primene?
Kada se u dovoljnoj meri posvetimo dubljem razumevanju nekog pravila, stupili smo na put mudrosti – bolje razumemo čemu nas to pravilo uči, a koji aspekti su neprihvatljivi. Tako dolazimo do ravnoteže. Upotrebimo svoju radoznalost i ne prihvatajmo sve bez pogovora.
Dobar primer je religija, i kako razumem položaj žene u društvu gde je dominantno pravoslavno hrišćanstvo. Pojedina pravila koja nalaže crkva ne razumem, verovatno zato ih i ne poštujem uvek i svuda. Smatram da vrednujem društvene, Božije i civilizacijske zakone i norme. Plaćam porez, poštujem neotuđivost imovine, bezbednost drugih, trudim se da budem dobar građanin, komšija, rođaka, pomažem u humanitarne svrhe koliko mogu. Zato se pitam, šta Bog ima protiv ako koristim iglu za šivenje kada je crveno slovo u crkvenom kalendaru? Zašto ne smem da uđem u crkvu kada imam menstrualno krvarenje? Sigurna sam da bi mnogi od vas umeli da objasne važnost ovih pravila, a i kako nametanje krivice opravdava njihov cilj. Naravno, razumem da igla simbolizuje alat, alat rad, i da rad na dan koji obeležava stradanje nekog sveca predstavlja nepoštovanje njegovog podviga i žrtve. Ipak, zašto se uzimanje igle za šivenje poistovećuje sa čistoćom moje duše? I zašto je žena “prljava” i nedostojna ulaska u crkvu kada krvari?
Sklona sam, možda u svom neznanju, da poverujem da je u pitanju demonstracija moći patrijarhata, mizoginija i potčinjavanje. Možda nisam u pravu. U svakom slučaju, verujem da imam dovoljno opravdanja da mislim da šivenje na dan obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru nije tako veliki greh. Zar nisu zapravo laganje, intrigarenje, kleveta, verbalna agresija, mržnja, pohlepa, zavist i sabotaža, nepoštovanje crvenog slova? Hm? Nevidljiva nepoštovanja nema ko da kritikuje. Zato promislite da li neka pravila daju vrednost vašem životu, radite po svom i ne osećajte se loše zbog toga.
Povezani tekstovi
Setite se da je to što niste dobili nešto što ste želeli neverovatna sreća
Jedna od dobrih strana starenja je to što naučite da posmatrate događaje u svom životu iz više uglova. Držimo se mladosti kao ultimativne vrednosti, trpimo zbog ejdžizma (diskriminacija na osnovu godina), pa kada slušamo od drugih kako sa godinama postajemo mudriji, ne čini nam se kao da je to nešto posebno vredno. Ipak, draga čitateljko, veruj da jeste! Zrelo doba nam donosi poklon koji se zove OSEĆAJ ZAHVALNOSTI.
Čini nam se da će nam ostvarenje nekih ciljeva sigurno doneti sreću i dobru odskočnu dasku za druge događaje. Mislimo da poznajemo sebe dovoljno i ne pomišljamo da bi neka karijera, putovanje ili druženje zapravo bili loši za nas. Neki muškarac, partner ili odnos ne bi bio dobar za nas. Naše želje su nekad opsena, veo koji čini da ne sagledavamo situaciju realistično, pa se uz pogrešne pretpostavke vezujemo za ishod.
Sjajno je ono što se dešava danas, sada. Od kad vežbam jogu, a posebno od kad sam se upoznala sa Reikijem i postala Reiki praktičar, učim da je sve što čini moj život vredno. Apsolutno sve u mom životu. Čak i veoma teški trenuci. Reiki sesiju počinjemo molbom, postavljamo nameru i završavamo upućivanjem zahvalnosti. U toku sesije nas preplavi osećaj mira i zahvalnosti, prestajemo da budemo kritični prema sebi i teškim životnim okolnostima u kojima smo bili u prošlosti ili jesmo sada, i poverujemo da smo upravo sada na pravom mestu i u pravo vreme. Osećamo da su neke naše žarke želje bile varka koju je stvorio ego, a to nam stvara poverenje u život ali i u sebe, kao i veru da dobre stvari tek dolaze. Nismo ostvarili partnerstvo sa osobom koju smo voleli? Nismo se odselili u inostranstvo? Nismo u karijeri za koju smo mislili da smo rođeni? Bile smo sigurne da obavezno moramo da budemo majke, a nismo?
Čini mi se da izreka “ko zna zašto je to dobro” nije utešna. Ono što pomaže je da razmišljamo da je naš život sada potencijal za nešto mnogo veće od onoga što mislimo da bismo dobili da se ostvarila neka naša želja. Bog, univerzum, priroda, energija, sudbina ili bilo kako da zovete silu koja upravlja životom, vas vodi putem koji je najbolji za vas. Pomisao da ne možemo baš sve da kontrolišemo, pa ni ostvarenje želja, zapravo oslobađa. Stvara prostor u kome možemo da biramo da ne budemo depresivni i nesrećni jer nešto nismo dobili. Stvara perspektivu u kojoj postoji više rešenja, a ne samo idealno rešenje. Probajte da napustite potrebu da sve kontrolišete i videćete koliko će stvari uprkos tome biti baš tamo gde treba da budu.
Jednom godišnje, otputujte negde gde nikad niste bili
Iza ovoga stojim celim telom i dušom. Što bi rekla divna izreka u engleskom govornom području “I’d die on that hill!” Dalaj Lama smatra da je bitno posetiti neko mesto gde nikad nismo bili bar jednom godišnje, jer to čini čuda za naš mozak, emocionalno stanje i perspektivu. Proširujemo svoja iskustva, upoznajemo se sa drugim kulturama, ljudima i načinima na koji žive.
Mislim da je ovo pravilo za život žena, ženama posebno važno. Možda niste znali da žene trpe rodnu neravnopravnost koji se meri indikatorima kao što su, između ostalog, plata, penzija i mobilnost (pokretljivosti). Zbog ekonomskih, ali i drugih društvenih prepreka, kao što su uskraćivanje pravo na školovanje i rad, kulturna centralizacija i ograničenja u zapošljavanju, žene se ne kreću dovoljno van svog mesta boravka. U Srbiji samo oko trećina žena poseduje vozačku dozvolu. Mobilnost žena je posebno ugrožena u manjim mestima i zbog lošeg javnog prevoza.
Čak i ako im nominalno to niko ne brani, neke žene i dalje nemaju moć da otputuju negde onda kada to žele. Pri tom mislim i na odlazak u susedni grad, ili čak odlazak iz sela do grada. Mnoge od nas nemaju privilegiju da odu na izlet do turističke destinacije u našoj zemlji. Ne možemo da odemo na neku manifestaciju, susret, u posetu nacionalnom parku, u banju, ili ne daj Bože, u inostranstvo. Nekad nema sredstava, a vrlo često nema razumevanja i podrške porodice da se takvo putovanje upriliči. Prvih godina braka počinje sa moljakanjem – odvezi me onamo i ovamo, a onda dolazi autocenzura, kada same sebe sputavamo i gušimo želju da uopšte idemo negde. Neretko se dešava da naizgled nema prepreke da odemo negde, ali partner “ne može da čuva dete” i onda, ako nemamo privilegiju da možemo da platimo dadilju, a nije izvodljivo da povedemo dete, odustajemo od putovanja.
Na žalost, bila sam svedok mnogih situacija u kojima su žene u mojoj porodici bile sputane u želji da se kreću, čak i veoma blizu mesta boravka. Moje iskustvo (nelečene) postpartum depresije, nakon što sam rodila dete, bilo je veoma stresno u tom pogledu. Rođenje deteta je ogromna promena, a još kada se prišunja depresija i nedostatak podrške okoline, potreba da promenimo svoje okruženje bar na jedan dan postaje jako važna za naše mentalno zdravlje.
Zato stvarno navijam za vas da se osnažite, i u ekonomskom pogledu ali i psihološki, u vašem odnosu, tako da istrajete u svom cilju da otputujete bilo gde. Priuštićete sebi sistemsko okrepljenje koje će učiniti da osećate sreću i ispunjenje, a to će koristiti i vašoj porodici.
Živite dobar, čestiti život. Tako, kada pogledate unazad, moći ćete u njemu ponovo da uživate.
Neki, na žalost, misle da se nepočinstvo isplati. Neko misli da je prinuđen da učestvuje u nekom nedelu. Neko je upao u zamku i učestvovao u nečasnoj radnji zbog naivnosti. Biti čestit u svetu za koji se nekad čini da je postavljen po drugim principima nije lako.
Ali, kao i kod pravila broj šest, o kome sam pisala u prvom delu ovog malog serijala, biću pristrasna i proglasiću žene onim delom populacije koji je odgovorniji i pošteniji. Često ćete čuti od muških poslodavaca kako radije zapošljavaju žene za neke pozicije, jer su poštenije i odanije. (Mali kritičar u mojoj glavi bi rekao: “Da, zato što misle da je njima lakše naređivati i manipulisati.” Ali, sada ću se pretvarati da ga ne čujem.)
Žene su opreznije, manje ulaze u rizike, važna im je bezbednost porodice i briga o porodičnom gnezdu, bolje upravljaju finansijama i čuvaju imovinu, nose teret odgovornosti za dobru budućnost dece, te mislim da ozbiljnije pristupaju cilju kao što je živeti čestit život.
Povremeno preispitajte sebe jeste li čvrsto na svom kursu ili treba da reagujete ako ste svojom voljom ili ne, deo nečega što nije sasvim ispravno.
Najnoviji tekstovi
- Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
- Reiki za visokosenzitivne osobe
- Novine u lečenju endometrioze: DCA (dihloracetat)
- Citati o hroničnim bolestima: 40 misli o izazovima i borbi ljudi sa hroničnim bolestima
- Šta je holistički wellness?
Atmosfera ljubavi u vašem domu je temelj vašeg života.
Na internetu često nailazim na savet da je za sreću jedna od najvažnijih stvari dobar i stabilan porodični život. Neki kažu čak i da je za dobar život najvažniji dobar izbor bračnog partnera. Što bi značilo: ako si se dobro udala, sve si završila. A ako nisi, nagrabusila si. Ova izjava je malo i surova i diskriminišuća – ako imaš dobru atmosferu u porodici super, a ako ne – sve drugo što radiš neće vredeti.
U nekom trenutku u životu sam preispitala sebe pa sam pomislila kako je ova izjava tačna, u oba smera. Porodice u kojima partneri imaju harmoničan odnos napreduju. Loš brak i loši porodični odnosi vode do nestabilnosti i propadanja.
E sad, nismo proroci tako da privučemo idealnog partnera, zbog ko zna kojih viših sila na koje nemamo uticaja. Ima stvari u našem karakteru i ponašanju koje utiču na to, ali do koje mere mi to možemo da kontrolišemo?
Dolazimo do toga da mislimo da samo sa idealnim partnerima možemo imati atmosferu ljubavi u našem domu. To je logička greška, idealni partneri ne postoje, a atmosfera ljubavi počinje od nas. Mi smo odgovorni za to da li ćemo prihvatati konflikte, ili ćemo se povući, ili ćemo napustiti neki odnos, pa ćemo imati atmosferu ljubavi u domu iako živimo sami sa kućnim ljubimcem.
Brak je aždaja sa sto glava i ne polazi svima za rukom da od njega naprave nešto dobro i da ga održe. Pitanje je, naravno, šta želimo od sebe i od drugog, u tom odnosu. A veoma važno pitanje je i koliko smo spremni da preuzmemo odgovornost za taj odnos. Šta očekujemo od drugog, šta od sebe, šta je realno a šta nije, i opet kako je važno da pustimo kontrolu i dozvolimo da partner ima svoje mišljenje i stavove, iako nisu isti kao naši.
Ovo je projekat na kome radim svaki dan: da od braka i doma napravim jedan dobar i stabilan nosač aviona. Znate nosače aviona? Oni su veliki, moćni, stabilni i – omogućavaju lako i brzo poletanje i sletanje aviona. Članovi domaćinstva – svi mi – smo avioni kojima treba dobra baza, kako bi ih prihvatila, servisirala i omogućila im novi let. Jedan član, sam za sebe, nije važan. Važno je da svako daje doprinos da nosač aviona funkcioniše, kako bi svi koristili dobiti za sebe onda kad im treba.
Nekad je prokleto teško. Ali je za mene to san vredan sanjanja.
Delite znanje. To je put za postizanje besmrtnosti.
Nikad mi nisu bili jasni ljudi koji svoje znanje čuvaju samo za sebe. Toliko slušam o starijim kolegama na poslu koji neće da podele iskustvo i savete sa početnicima. Takođe, ako ste ovladali cakama u nekoj karijeri, ne držite sve grčevito za sebe. Niko ne može da kopira vašu briljantnost, čak i ako ima sve alate i sredstva koja vi koristite.
Čini mi se da su žene više surevnjive i više tašte od muškaraca, po ovom pitanju. Neće da vam kaže mali, važan detalj u nekom receptu, izostavi kontakt za terapiju za parove na koju je išla, neće da kaže gde je slala dete na pripremu za upis na fakultet, neće da vas poveže sa nekim kako biste završili nešto lakše i brže, ili prihvati da vas mentoriše a znanje i smernice vam daje na kašičicu.
O surevnjivosti među ženama i čuvanju znanja kao tajne sam naučila sledeće:
Dobru stvar ne možeš da zaustaviš.
Možeš da smetaš, opstruiraš, ne obaveštavaš zajednicu o vrednom delu koje radi neka poznanica i prijateljica. Nećeš je zaustaviti u njenom rastu. Ne možeš da je ugroziš.
Podeli s drugima kako si stigla do nekog cilja, uspela da ostvariš neki cilj, iznedrila neki projekat, do detalja. Koliko god da im sve serviraš na tacni, niko neće moći da prekopira tvoju briljantnost. Ne mogu da te ugroze.
Budite nežni prema zemlji.
Zemlja je majka iz koje sve potiče, na koju se sve odnosi i na koju utiče sve što radimo.
Sve traume na kraju se slome na njoj. Svedoci smo štete koju klimatske promene imaju po zdravlje planete, pa i zdravlje ljudi. Budistički sveštenik i pisac Thich Nhat Hahn piše kako treba jesti sa saznanjem da hrana dolazi iz zemlje koju sačinjavaju i naši preminuli preci. Sve je povezano.
Mislim da će planeta preživeti.
Mislim da će žene vladati. Žene su majke, roditeljke i stvaraoci čak i ako kad nemaju svoje mladunce. Žene su princip stvaranja, kao i Zemlja. Žene pružaju, neguju, brinu, podržavaju rast i razvoj, stvaraju bolje uslove za život. Dovoljno razloga da mislim da su dobro povezane sa energijom zemlje, i da iz nje vuku snagu koja im je potrebna.
Zapamtite da je najbolji odnos onaj u kome ljubav koju imate jedno prema drugome prevazilazi potrebe koje imate jedno od drugog.
Možda bi ovako nešto samo zen majstor, budistički sveštenik ili sam Dalaj Lama mogao da kaže! (Neko ko nije oženjen ili u partnerskom odnosu.) Da li je ova izjava primenjiva u svakodnevnom životu nas običnih žena?
Težimo tome da imamo odnose u kome će motiv biti ljubav, a ne potreba. Ali možda bi samo neke od nas koje imaju filozofske sklonosti ka dubinskoj spoznaji ljudske prirode uspele da se približe ovakvoj perspektivi sagledavanja partnerskih odnosa.
Kako razlikovati potrebu od ljubavi? Potreba da uzimam je potreba, a potreba da dajem je ljubav? Ili ne treba ništa drugo da radim, sem da prihvatim sebe i drugog kao bića koja sve otkrivaju ispočetka, koja žive bez uputstva? Potrebe koju imamo jedno od drugog – misli se na usluge, materijalne stvari ili ustupke?
Volim drugog iz sebične potrebe jer mi je lepo i dobro se osećam dok mu pružam ljubav. Potreban mi je jer želim samoostvarenje u zajednici. Potreban mi je jer činimo zajednicu koja je bolja nego što je naša pojedinačna vrednost.
Ljubav je stanje u kome nećemo biti kivni i nametati krivicu drugome zato što nije uradio nešto što smo želeli. Ljubav je smanjiti očekivanja i dozvoliti sebi da budemo prijatno iznenađeni od nekog drugog.
Dalaj Lama nije bez razloga jedan od najvećih umova današnjice, čija mudrost prevazilazi nas, obične ljude. Sigurno je da njegove reči mogu da doprinesu da živimo bolji, kvalitetniji život. Ipak, da mogu, rado bih mu zatražila dodatno objašnjenje za primenu pravila kada je u pitanju život žene.
Život u celibatu, posvećen meditaciji, učenju i pisanju, oslobođen borbe za opstanak je okolnost koja pruža mogućnost za mnoge uvide. Ipak, sigurna sam da bi mnoge od nas mogle da održe lekciju Dalaj Lami o izazovima u svakodnevnom životu, koji su, u poređenju sa njegovom mirnom svešteničkom lukom, prljava, bespoštedna i neprekidna rovovska borba za glas, prostor i priliku.
I hvala Bogu na tome. Naša borba je naš izvor snage i mudrosti.
One Reply to “18 Dalaj Laminih pravila za život za žene, deo II”