Pročitaćeš za: 8 min.
Kao što znamo, pravila za život ne uče se u školi, ponešto naučimo od roditelja, ostalo usvojimo sami. Društvo nam nudi određene smernice – neke od njih došle su s Hrišćanstvom, neke su starije, neke propisuju religiozne organizacije. Pravila za život, to je ono čemu učimo decu – reci hvala, poštuj starije, lepo se ponašaj, ne ispoljavaj agresiju prema ljudima, životinjama i stvarima, pomozi drugima, uradi zadatke. Kako odrastamo, pravila dobijaju finese. Ne budi previše radoznao, ne zalazi u intimu drugih, kad baš moraš, reci i neku belu laž, proceni kada ćeš pristati na kompromise, čuvaj svoje i tuđe granice. Ali koja su to pravila za život koja možemo upotrebiti u svrhu ličnog razvoja kao žene? Koja su to pravila za život za žene?
Onako kako ja gledam stvari, religijska pravila (koja uglavnom postoje u društvu kao “pravila za život”) su kruta i nisu posebno prilagođena savremenom životu. Dalaj Lama, tibetanski duhovni vođa, ima svoja viđenja o tome kako ispravno živeti. Ispravno živeti razumem kao “živeti svoj najbolji život tako da poštujemo sebe, svoje potrebe, pa onda i druge i celo društvo”. Simpatičan mi je i drag taj razigrani budistički filozof koga smatraju i “živim bogom”, a BBC ga naziva “nestašnim čovekom koji voli da zafrkava one koji ga intervjuišu”. Priznajem da sam prijemčiva za znanja i mudrosti koje dolaze od ljudi koji su opušteni i mekani u svom autoritetu. I zapitala sam se, kako pravila za život, po savetu Dalaj Lame, mogu da se primene na žene?
Naravno da svi ljudi dele univerzalno iskustvo života, ali budući da smo žene, neminovno provlačimo savete kroz prizmu svog pola. Imamo specifične hormone, specifičnu psihološko-emotivnu strukturu, često smo majke, negovateljice, ali i pesnikinje, umetnice, ratnice. Odlikuje nas osećaj za majčinstvo bilo da imamo decu ili ne, imamo prirodno veliku količnu empatije, priznajemo i prihvatamo svoju ranjivost i, na kraju ali ne i najmanje važno – živimo u patrijarhatu u kome smo i dalje, u većoj ili manjoj meri, građani drugog reda. Menstruacija je i dalje tabu, žene imaju manje zarade, nasilje u porodici je uglavnom od strane muškaraca prema ženama, mobilnost žena u manjim sredinama je ograničena, žene nemaju adekvatnu naknadu za brigu o detetu, itd., itd.
P.S. Svaka čast ako mislite da vam nije potrebna borba za bolje uslove – živele vaše srećne okolnosti!
Ovom prilikom govorim o prvih devet važnih pravila za žene. Nastavak u novom članku.
Pravila Dalaj lame za život za žene
Uzmi u obzir da velika ljubav i velika postignuća podrazumevaju veliki rizik.
Sve što vredi iziskuje trud, zalaganje i rizik. Ženi je važno da osvoji i zadrži partnera koga voli. Da bismo osvojile i zadržale partnera do koga nam je stalo, moramo da se pobrinemo za to da znamo ko smo, šta želimo, na koje kompromise ne pristajemo i šta je to od čega rastemo i cvetamo. Kad to znamo, vredi da rizikujemo i tražimo. Želimo da budemo majke. Kada postoje biološke i/ili zdravstvene prepreke, teško je prihvatiti činjenicu da moramo da se pozabavimo sterilitetom i da uskočimo u medicinski sistem, koji će da nas melje na svoj način. Želimo da imamo kvalitetan odnos, decu ali i ispunjavajuću karijeru. Sve to, apsolutno! Borba vredi. Rizik vredi. Bez borbe i preuzimanja rizika smo ništa drugo do cvet u saksiji koji čeka da ga neko zalije. Ženski Petar Pan. Imamo strah od prihvatanja realnosti, pa strah od bitaka, strah od nepovoljnog ishoda, strah od javnog izlaganja svoje ranjivosti i svoje bitke drugima.
Kad se boriš, prihvataš izazov. Prihvataš da igraš igru u kojoj možeš mnogo da dobiješ. Ne možeš da izgubiš ništa sem onoga što već gubiš sedeći na kauču, ne preduzimajući ništa.
Kada gubiš, nemoj da gubiš lekciju.
Svi gubimo svašta, uvek. Kada izgubimo i lekciju iz iskustva gubitka, to je onda pravi gubitak – energije, snage, perspektive, samopouzdanja. Trpela si godinama okolnosti na poslu ili u vezi kojoj “to nisi smela sebi da dozvoliš”?
Sve što smo preduzimali nas je u datom trenutku spašavalo od nečega. Služilo je kao pomoć, kao jedini izbor koji smo u nekoj situaciji u prošlosti imali. Pravimo greške jer smo ljudi. Važno je da primetimo grešku, da obratimo pažnju na nju i da shodno tome korigujemo naše buduće aktivnosti. Sve može biti lekcija u životu, samo ako znamo kako da osluškujemo.
Previše si pomagala nekim osobama u svom životu? Bila si previše iskrena? Davala si sebe previše? Nije trebalo da pristaješ na određene okolnosti? Dozvolila si da te drugi ne vrednuju na poslu ili u partnerskom odnosu onoliko koliko zaslužuješ? Radila si ono što si u tom trenutku smatrala da je ispravno ili jedino moguće, na način da je bezbedno za tebe. Sada kada znaš bolje, radićeš bolje. Oprostiš sebi jer je jedini način da to naučiš bio baš da prođeš kroz sve okolnosti onako kako si prošla. Što je OK. Ne odriči se sebe i svog karaktera, samo prilagodi pristup i aktivnosti i nastavi da igraš igru koja se zove život.
U raspravi sa nekim koga voliš, zadrži se samo na trenutnoj situaciji. Ne poteži prošlost.
Uvek se pitam koja je to sila koja nas navodi da u raspravi oko toga ko je tog dana bio zadužen da kupi hleb koji nije kupljen, potežemo situacije od pre 5 godina i koristimo ih kao argument protiv partnera. I ta potreba da “pobedimo” u raspravi. Pretpostavljam da moramo da dođemo u srednje ili malo-kasnije-srednje godine da bismo to shvatili. Aleluja za nas u petoj deceniji!
Ali, iako se pitam, zapravo znam koja je to sila: nedovoljna iskrenost prema sebi, čvrsto držanje za ego, uverenje da naš stav treba i mora da prihvati drugi, nedovoljno razgovora sa partnerom o situaciji kada se ona desi, nedovoljno razgovora sa sobom i/ili terapeutom. Tako je prokleto dobro uhvatiti se za neki, tzv. “greh” onog drugog i u svađi ga iskasapiti rečima! Hu! Ali… zarad zdravlja sebe i porodice, gledajte da se usredsredite na trenutni problem. Štedite vreme, živce i energiju kako biste ih potrošile na stvari koje zaista volite, kao što je – odlazak sa drugarcama na kafu ili još bolje, neki kurs ili putovanje.
Ne dozvoli da mala nesuglasica pokvari veliko prijateljstvo.
Prvo, u 21. smo veku, otuđenje među ljudima je počelo da biva masovno još 60-tih godina prošlog veka, kako je pisala Hana Arent (“Conditio humana”), i ne znam ko još ima velika prijateljstva? Čini se da ona postoje samo kod tinejdžera ili među rođacima koje baš volite (ja sam lično zaljubljena u neke od mojih rođaka, uglavnom žene i to one koje nisu u mojoj krvnoj liniji – ujne, strine). Pitanje je i šta je veliko prijateljstvo kada niste tu jedni za druge i kad je retko i kad je gusto, već samo čestitate rođendane jednom godišnje preko vajbera i…
Nego, ne dozvolite da svađa oko toga ko je zaboravio da kupi hleb pokvari vaš brak (ili neki drugi značajni odnos). Brak je aždaja koja se lako otme kontroli i treba umeća, strpljenja i istrajnosti da se drži pod kontrolom i odneguje, ali i to je put ka samoostvarenju. Moje lično mišljenje je da terate sve dok mislite da je razumno, prihvatite odgovornost i ostavite ego da se suši u dnu dvorišta, jer je ego taj koji pravi najveće probleme i ne da nam da se opustimo i da uživamo u životu – da, može da se uživa u životu čak i ako nismo glavne i kontrol manijaci.
Tvoj uspeh je direktno proporcionalan onome čega si morala da se odrekneš da bi ga stekla.
Na putu do uspeha polažu se mnoge žrtve i treba mnogo rada i napora da se dođe do cilja. Ima padova, ali je važno da se krećemo po toj trajektoriji. Nije loše pitati se koje su to žrtve položene, vrede li i da li je potrebno da revidiramo plan i program putovanja da bismo stigle do nekog konkretnog cilja.
Novac koji zarađujemo je plaćen vremenom našeg života. Kada sledeći put trošiš novac, izračunaj koliko te je sati tvog života koštalo da ga zaradiš. Tako ćeš osvestiti svu brutalnost kojom nas sistem gazi (a prvo pregazi naše magično žensko biće), u poteri za uspehom. Tačno ćeš se setiti sati mukotrpnog, stresnog rada, pod menstrualnim ili hroničnim bolovima, dok znaš da si potrebnija npr. detetu koje, iako je zbrinuto, treba majku, ili kada znaš da si prešla granice napora koje tvoje telo može da podnese.
Naš veseli duhovnik Dalaj Lama nas ovde podseća da se zapitamo da li je bitka koju vodimo na putu do uspeha vredna najveće žrtve koju možemo položiti, a to je vreme našeg života, koje je nenadoknadivo. Da ne govorim o posledicama stresa, koje će kad-tad ostavti traga po naše zdravlje.
Žene možda žive duže nego muškarci, prema statistici, ali trpe veće terete zbog bolova tokom menstrualnog ciklusa, ginekoloških oboljenja i preopterećenosti da ispune očekivanja na poslu i u porodici. Treba da imaš velike ciljeve. Treba da se boriš za njih. Samo primeti i pozabavi se time koliko si sebe izgubila u toj borbi, gde je tvoje telo, gde je tvoje žensko biće, nađi načina da se baviš svojom ženskom energijom i da isceliš.
Povezani tekstovi
Neka tvoje sveto trojstvo bude:
* poštovanje prema sebi
* odgovornost za sve što činiš
* poštovanje prema drugima
I to tačno ovim redosledom. Ah, volela bih da ovome podučavaju devojčice u osnovnoj školi. Toliko je prokleto apstraktno da je skoro nerazumljivo.
Poštovanje prema sebi znači da prihvataš sebe u potpunosti i načisto si sa sobom da je apsolutno neophodno da te svi koji žele da budu u tvojoj okolini, prihvate kao kompletnu, celovitu i kvalitetnu. Poštovanje prema sebi znači prihvatiti da oko tvojih potreba nema pogodbe, tvoje potrebe postoje zbog tvoje jedinstvene prirode, oko njih nema kompromisa i nisi dužna da ih objašnjavaš i da ih opravdavaš. Kada nismo iskrene prema sebi, dozvoljavamo da ne priznajemo važnost svojih potreba i dozvoljavamo da ih drugi oblikuju onako kako njima odgovara. To je ono što manje-više sve radimo tokom života, da bismo bile prhvaćene i jer se nadamo da će vrednosti koje dajemo biti cenjene. Ipak, poricanje sopstvenih potreba vodi ka nepoštovanju sebe. Kada ne poštujemo sebe, nismo srećne. Kada nismo srećne, nismo zdrave. Kada nismo zdrave, ne možemo da živimo naš najbolji život.
Odgovornost za sve što činimo znači da izađemo iz kućice durenja, povređenosti i nerazumevanja koju je izgradio naš ego, taj nezreli balavac, gde očekujemo i zahtevamo da nas učine srećnima drugi – uglavnom muškarci. E pa, sestro, nećeš upoznati šta je sreća dokle god se skrivaš iza očekivanja da će te tvoj muž, samo ako njime dobro upravljaš, učiniti srećnom. Neće. Svaljivanje krivice na drugoga te ostavlja daleko od tvog samoostvarenja. Zavrni rukave i pročačkaj malo po tamnoj strani svoje ličnosti. Tvoja sreća je samo tvoja odgovornost. Vidi koja ti uverenja ne služe, gde grešiš, šta si sebe ubedila da ne možeš i da ti ne treba (očekujući onda da će drugi to da ti daju), pogledaj se dobro u ogledalo, revidiraj situaciju i kreni dalje.
O poštovanju prema drugima neću da pričam jer se žene generalno od rođenja lepo ponašaju prema drugima, bez problema stavljaju tuđe potrebe ispred svojih i skroz im je OK da trpe i dovode sebe u drugi plan, te je ova preporuka Da-La za žene – neprimenjiva.
Kada shvatiš da si napravila grešku, odmah preduzmi korake da je ispraviš.
Glupost nije praviti greške. Glupost je ne prihvatiti odgovornost za njih i ne učiniti akcije koje doprinose njihovom rešavanju. Kad te neko vređa zato što si napravila grešku, taj koji pokušava da te ponizi ima problem sa svojim poštovanjem i ne treba da se obazireš na takav tretman. Greše ljudi, bogovi, mašine, pa i AI (veštačka inteligencija). U greškama je čar učenja. Sve je ovo samo igra (čak iako si uplatila 500.000,00 firminog novca na pogrešan račun).
Prihvatanje odgovornosti nekome može da izgleda i kao drskost (moje iskustvo!), kao da te nije briga. Komunikacija je ključ. Uputiš iskreno izvinjenje zbog svih šteta koje je tvoje delovanje načinilo drugima, kažeš da to nije smelo da se desi, pravdaš se minimalno ili uopšte ne (svi greše, uvek) i predlažeš aktivnosti koje će ispraviti grešku i popraviti štetu. Takođe, pitaš drugu stranu – šefa, partnera – šta bi po njegovom/njenom mišljenju bilo najbolje da se uradi, po redosledu hitnosti.
Samo ne prihvataj teret krivice. Ako mogu dobro da pogodim, ili te je boleo stomak zbog menstruacije, ili ti je u mozgu magla zbog hormona koje možda piješ, ili si zaspala u sitne sate dok si namirila decu i skuvala ručak za sutra, pisala izveštaj dok dojiš, ili sve to zajedno. Divni, slatki patrijarhat koji ne prašta greške. Delaj i ispravi, a teret krivice ostavi da lomi leđa onom ko te kritikuje.
Provedi neko vreme sama svaki dan.
Oh – hvala svim Božanstvima i univerzumu na ovome! Daj ženi malo samoće i dao si joj svet. Žene uvek nekome služe, zar ne? Obaveze oko porodice, kuće, dece, odeće, obroka, jedan posao, ili dva, od ujutro kad otvorimo oči pa dok svi nisu namireni, zadovoljeni i pozaspali. Nije mali broj žena koji u 23h ili kasnije uzima telefon da pročita sadržaje sa interneta, ili da čita knjigu, silujući organizam koji očajnički želi da spava i da odmara. Mi mislimo da je to način da rastegnemo 24 sata i da sebi produžimo život (onaj u kome radimo ono što želimo). Nije. To je samo način da se razbolimo, ali hej, kriva sam po ovoj tački optužnice – radim to često. Mada, radom na sebi (kroz terapiju i jogu, između ostalog), počela sam da se borim za sate tokom dana u kojima ću biti sama.
Samoća je, na dnevnoj osnovi, neophodna. Za nas koje smo upletene u bliske odnose u porodici, sa malom decom, borba za bilo koje vreme samoće tokom dana je velika pobeda. Pogotovo za nas koji smo hipersenzitivne osobe, koje lako postanu prestimulisane i preplavljene same od sebe, da i ne govorim o uplivu energija drugih ljudi. Kad se osamimo, to je šansa da napunimo baterije, da se opustimo, da saberemo iskustva i događaje, da složimo utike, da se osvrnemo na to kako smo doživele određene situacije, da od sebe otpustimo nepotrebna osećanja i reakcije. Samoća na dnevnom nivou nam pomaže da promenimo perspektivu i stanje uma i daje nam sveže, nove ideje i način mišljenja.
Ako biste da povedete malo više računa o sebi, da se posvetite sebi ili čak krenete putem ličnog razvoja i/ili isceljenja, samoća je prva i najbolja stvar koju treba da obezbedite sebi. Otmite vreme za sebe. Ako ga tražite i ne dobijete, kajaćete se, plus, ostaćete bez njega. Kada ga lepo otmete (što bi bilo preuzimanje na drzak način), ne pitajući nikog, biće vam žao što se vama važni ljudi možda ljute, ali, kad ih prođe ljutnja, vi i dalje imate vreme za sebe, da budete sami. Tri sata dnevno, jedan sat, pola sata. Sve vredi.
Ćutanje je nekad najbolji odgovor.
Ahem, ovako. U našoj porodici su lav, ovan i strelac. Svi temperamentni, impulsivni i eksplozivni. Ova lekcija (da je ćutanje nekad najbolje), kod nas se vežba svaki dan. Reči upućene u afektu, besu ili povređenosti samo postaju ubojite otrovne strele koje drugome nanose bol. Cilj ne postane konstruktivno rešenje, nego “pobeda”. Takođe, svi imamo osobinu da se durimo kao uvređene mlade, neki od nas (ahem, ja) primenjuju tretmane ignorisanjem i generalno smo svi kao bure baruta.
Naučila sam da tokom rasprava u kome drugi upućuje reči koje bole, reagujem tako što samo primećujem da se to dešava, shvatam da nema veze ni sa situacijom ni sa mnom (već verovatno sa trenutnim emotivnim stanjem druge osobe), da se ugrizem za jezik i DA DIŠEM. Da, da dišem, po matrici. Uzimam vazduh – govorim u sebi “udišem”. Ćutim sve vreme. Izdišem – govorim u sebi “izdišem”. Teško je, dok gledaš kako lete verbalni meci, da se uzdržiš od repliciranja. Ali posle par sekundi, tvoj ritual udisanja-izdisanja počinje da se formira oko tebe kao atmosferska kupola, koja te štiti od spoljnih napada. Tako svi imaju dobit. Ti postaneš smirena, puls ti se primiruje i dolaziš u kontakt sa svojim bićem, koje je uvek mirno. Duša ti ostaje čista jer nisi izrekla sve što si htela da kažeš, što bi ne samo povredilo tvog kompanjona u raspravi nego bi uprljalo tebe, a možda i ne bi bilo ni tačno. A drugi učesnik u raspravi, i svedok, ostaju nepovređeni.
Uvek mislim da moram da odgovorim “samo da bih bila shvaćena na pravi način”, ali u jeku besa, retko ko pravilno čuje i shvata druge. Sve što drugi kaže gubi se u oluji pomućenosti sopstvenog razuma, provlači kroz prizmu osude i povređenosti i biva pogrešno protumačeno. A druga osoba se ubrzo istutnji u monologu, pošto je za svađu potrebno dvoje. Bez tvog učešća koje je ulje na vatru besu drugog, taj drugi se isprazni, umori, i prestane. Kao malo dete. Samo ga pustiš da se izbesni, brzo će se umoriti.
Znate ono: kad hoćeš nešto da kažeš, postavi sebi pitanja: Da li je tačno? Da li je dobronamerno? Da li je neophodno? Ipak, u žučnoj raspravi, kada sam napadnuta, povređena i ranjiva, ne mogu da se setim ovakvih saveta. Jedino što mi pomaže je da fiziološki prevarim svoje telo da se smiri – tako što osvešćujem disanje. Posle toga pripremam teren za konstruktivni razgovor, kada procenim da smo oboje za to spremni i raspoloženi. Kao i svi, i ja imam mnogo situacija u prošlosti zbog kojih se kajem što nisam ćutala. Veći deo njih su reči koje sam u besu upućivala roditeljima, koje su kasnije i mene veoma bolele. Znam da su mi oprostili ali… Sada kada znam bolje, radim bolje. Mudrost drage zvezde vodilje, američke spisateljice Maje Angelou.
Najnoviji tekstovi
- Koliko je briga o sebi uopšte korisna? 7 razloga zašto da brinete o sebi
- Popularni mirisni trendovi u 2023.
- Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
- Reiki za visokosenzitivne osobe
- Novine u lečenju endometrioze: DCA (dihloracetat)
Dalaj Lama prenosi vrednosti koje su univerzalno primenljive. Pravila po kojima, po njemu, treba živeti prilagodila sam i izmerila kroz svoju žensku perspektivu. Žensko iskustvo života nije isto kao i muško. Vrednosti kojima težimo su, u detaljima, drugačije nego kod muškaraca. Stvari koje su nama bitne, njima nisu. I za njih se vredi boriti! Žene imaju svoje specifične izazove sa kojima se suočavaju u životu u verujem da nijedan duhovnik i religijski vođa može u potpunosti da nas razume.
Naravno, ono što mene privlači mislima i stavovima Dalaj Lame je njegova mek, fluidan i tolerantan pristup edukaciji, koji je prisutan kod većine predstavnika budističke i hinudističke religije. Rigidan i strog pristup u duhovnom savetovanju i vođstvu kod drugih religija, podrazumeva isključivost i nametanje krivice. Stoga bez bojazni o udaru na lični integritet možemo prihvatiti i primeniti ove pravila za život Dalaj Lame, kako ih je videla žena 21. veka, kao odličan savet za potpuniji, plemenitiji i srećniji život. Vidimo se u sledećem nastavku!
One Reply to “18 Dalaj Laminih pravila za život za žene, deo I”