Holizam: važnost celovitog bića

Ideja holizma je da je celovitost cilj svih bića. Celovitost je stanje kompletnosti, celine. Holizam je pojam koji podrazumeva da je ceo sistem više nego zbir njegovih delova. Celovito biće ima samoreferentnu prirodu i čini ga međusobno delovanje svih delova koje čine celinu.

Holizam je filozofija i naučno shvatanje po kome je univerzum sastavljen od međusobno povezanih i međusobno zavisnih elemenata. Holistički pristup promoviše potrebu za ravnotežom misli, bića i akcije. To je gledanje na svet koji pažnju usmerava na važnost životne okoline, i potrebu za ravnotežom između ljudi, društva i planete Zemlje.

Shvatanje da je celina važnija nego zbir njenih delova (da parafraziramo Aristotela) može da se primeni na mnoge oblasti života, uključujući i to kako vidimo sebe i svet oko nas. Kada koristimo holistički pristup, vidimo međusobnu povezanost svih stvari i shvatamo da smo deo veće celine. Ovo razumevanje nam stvara osećaj saosećanja i razumevanje drugih,  kao i veće vrednovanje sveta u kome živimo. Možemo primeniti holizam i da preispitamo naše živote, odnosno kako se uklapamo u veću sliku. Kada shvatimo međupovezanost svega, razvijamo veći osećaj odgovornosti i za sebe i za svet oko nas.

Šta je holizam?

Holizam je perspektva koja sažima sve aspekte života, a kao termin u širokoj je upotrebi u nauci, uključujući i medicinu, gde se čovek posmatra kao celovito biće, a ne samo kao simptom ili bolest. 

Holizam je kao ideju, u XIX veku, predstavio Endrju T. Stil, koji se bavio alternativnom medicinom. Uobličio je ovaj pojam kroz filozofski, etički, religiozni i spiritualni okvir. Kasnije, u prvim decenijama XX veka pojam je dalje promovisao južnoafrički državnik i filozof Jan Kristijan Smuts, predstavljajući holizam kao “tendenciju u prirodi da formira celine koje su veće od zbira njenih delova, kroz kreativnu evoluciju”.

Holistički pogled na svet govori da ljudi ne nastaju samo iz spajanja muške i ženske ćelije, već je u taj nastanak uključena i kultura, jezik, porodica, nasledna loza i društvo.

Postulat holizma, da je celina značajnija od delova koji je sačinjavaju, znači da sistem (celina) ima svojstva koja ne mogu da se izvedu iz zbira elemenata koji ga sačinjavaju, a svojstva celog sistema ne mogu da se predvide iz svojstava elemenata.  Ovakvo shvatanje može da se primeni na sve organizme. Kada razložimo živi organizam na sastavne delove, postaje teško videti organizam kao celinu jer se usmeravamo na pojedine elemente. 

• Koliko je briga o sebi uopšte korisna? 7 razloga zašto da brinete o sebi
• Popularni mirisni trendovi u 2023.
• Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
• Reiki za visokosenzitivne osobe
• Novine u lečenju endometrioze: DCA (dihloracetat)

Holizam i ljudsko zdravlje

Holističko zdravlje promoviše verovanje da je naše telo rezultat složenih i simboličkih odnosa između uma, tela i duše. Kako bismo održali dobro zdravlje ova tri faktora moraju da budu u ravnoteži. Holistički pristup zdravlju i isceljenju je bio priznat tokom istorije. Ljudi su tražili pomoć tako što bi tražili “otvaranje kanala energije u telu”, kako bi se izlečili.

Ljudsko telo je integralni deo prirode kao celine. Telo nije odvojeni entitet već izraz celog sveta i procesa koji se u njemu odigravaju. Koncept holisticizma je rezultat posmatranja i spekulacije i reflektuje pravu prirodu univerzuma. Holizam nas uči da su i unutrašnja i spoljašnja okolina potrebne za naše zdravlje i dobrostanje, i oba moraju biti u ravnoteži.

Holističko zdravlje stiče sve veću popularnost, kako ljudi razumevaju da telo nije samo skup delova, već celina koja je neodvojiva od sastavnih elemenata. Holistička medicina se usmerava na čoveka kao celinu, a ne samo na simptome, a holistički praktičari veruju da svi aspekti života čoveka moraju da se uzmu u obzir kako bi se postiglo optimalno zdravlje. U taj skup ulaze telo, um, duh, emocije, socijalno i radno okruženje, te se holističke prakse usmeravaju na širi aspekt čovekovog života. Verovatno znate da, kada odete kod homeopate, uzimanje anamneze (razgovor sa bolesnikom u cilju prikupljanja svih informacija za otkrivanje bolesti i tačno postavljanje dijagnoze) traje veoma dugo i čini se da ima mnogo pitanja koja nemaju direktne veze sa simptomima na koje se žalimo.

Domeni holizma 

Holizam razumevamo kroz šest domena, oblasti na koje fokusira svoju svrhu i delovanje.

To su:

1. Međusobna povezanost svih aspekata života

Holističko shvatanje sagledava izlečenje iz zbira različitih elemenata života čoveka. Fizičko, mentalno, emocionalno i spiritualno zdravlje su međusobno povezani i međusobno zavisni. Jedan aspekt zdravlja utiče na druge aspekte, kao i na celinu. Na primer, ako je neko anksiozan i prekomerno zabrinut, njegovo zdravlje može da strada kao rezultat te anksioznosti. Holistički tretman bi onda značio analizu svih drugih aspekata života,  kako bi se tretirala anksioznost i povećalo sveukupno dobrostanje.

2. Važnost preventivne nege

Holistički pristup znači ne samo lečenje, već i preventivu. Preventivna nega je važna za održavanje dobrog zdravlja i izbegavanje bolesti. Stoga održavanje zdravlja holistički podrazumeva dobre zdravstvene navike (dovoljno sna, kvalitetnu ishranu, redovne preglede kod lekara savremene medicine, društvenu i radnu ispunjenost, rezilijentnost). Pored toga, mnogi oblici alternativnog lečenja pomažu u holističkom održanju zdravlja, kao preventiva, i to aromaterapija, akupunktura, homeopatija, joga i reiki.

3. Važnost tretiranja osobe kao celine, ne samo njenih simptoma

Pristup čoveku kroz sagledavanje svih važnih aspekata njegovog života je od nezaobilazne važnosti za holistički pristup. Shvatanje da je svaka osoba jedinstvena, a takođe da je jedinstvena za svaki period života (nismo isti skup materije i duha sada i pre 10 godina), utiče na zdravstvene potrebe čoveka. Stoga se holistički pristupi zdravlju pripremaju namenski za svaku osobu shodno trenutnom stanju njenog celog bića, pa se i plan lečenja kroji specijalno za tu priliku.

4. Važnost povezanosti duha i tela

Holizam ukazuje da je čovek više od njegovog tela, i više od njegovog duha. Veza telo-duh je važna za zdravlje i dobrobit. Kada su um i telo u ravnoteži i dobroj međusobnoj sprezi, to je odličan preduslov za održavanje zdravlja ili izlečenje. Neke od ovih praksi su, na primer,  meditacija i joga. Meditacija pomaže da se umiri um i da se stvori osećaj mira i ravnoteže. Takođe, pomaže nam da budemo više u dosluhu sa svojim telom i da primetimo sve znake koje nam šalje, tako da reagujemo i na pozitivne i na negativne signale. Joga objedinjuje telo i um, jer je na neki način, otelotvorena meditacija, meditacija kroz pokret.

5. Važnost uključenosti u zajednicu

Holizam nije samo zdravlje pojedinca, već i zdravlje zajednice. Važnost doprinosa zajednici priznaje i psihologija, jer je dokazano da ljudi koji daju zajednici neku vrednost imaju veći osećaj zadovoljstva svojim životom nego oni koji ulažu samo u sebe. Između ostalog, promoviše se samopouzdanje, zadovoljstvo jer imamo kapacitete za pomoć, osećanje svrhe, vrednost deljenja. Zdrava i uspešna jedinka ne može da postigne optimalan nivo razvoja ako deluje inokosno i svo znanje i umeće investira samo u sebe, kaže holizam, a i psihološka nauka.

6. Šesti i poslednji domen holisticizma je holističko lečenje, tačnije holistički pristupi za ublažavanje simptoma.

Sa Istoka nam dolaze prakse kao što su meditacija, homeopatija, akupunktura, joga, reiki, kristali. Zapad nam nudi “mindfulness”, negovanje svesne pažnje (pozapadnjačena praksa izuzeta van konteksta budizma, kojoj intrizično pripada, a koju promoviše Džon Kabat-Zin), vizuelizaciju i afirmacije. Rutine sa domaćeg terena su lečenje biljkama, tradicionalni kiropraktičari “kostolomci”, narodni lekovi (“bapski lekovi” i te kako pomažu nama i našoj deci za mnogo toga i u 21. veku), ali i paganski običaji. 

Zašto posežemo za holističkim lečenjem?

Od kad je ljudske civilizacije, bilo je i lečenja i praksi koje su ljudi primenjivali da bi se izlečili. Neke uključuju prirodne, neke magične rutine, odlazak kod šamana, seoskog naturopate ili bioenergetičara. Svaki živi organizam poseduje kapacitete za samoisceljenje, a ljudi su tokom vekova razvili različite modalitete da te kapacitete potpomognu. Nakon ustanovljenja moderne medicine, alternativna medicina nije napuštena. Ljudi i dalje posežu za alternativnim načinima izlečenja iz različitih razloga, i smatrase da može da donese boljitak, uz uslov da se praktikuje na etičan način.

Holističkom lečenju nas privlači i verovanje da smo se zbog stepena industrijalizacije odvojili od prirode, kao i nedostatak informacija i pomoći koje dobijamo od savremene medicine. Na primer, da li će vas endokrinolog pitati, kada razmišljate da radite analizu štitne žlezde, da li pijete dovoljno vode? Pošto iza vaših simptoma može da bude i to da je vaš dnevni unos tečnosti samo jutarnja kafa + tečnost iz hrane pojedete tokom dana (a znamo da je neophodno da pijemo dovoljno vode). Uzrok čestih upala koje imamo su možda zbog intolerancije na neku namirnicu. Specijalista medicine se neće baviti stresom, radnim okruženjem ni osećanjem svrhe i zadovoljstva u vašem životu. U najvećem broju slučaja, kada govorite o svojim simptomima, lekar će kucati izveštaj, predložiti dijagnostičke preglede, uputiti vas dalje ili prepisati terapiju.

S jedne strane, gledajući kako je zdravstveni sistem ustrojen, kao i nedostatak lekara, ne čudi da za više od toga nemaju vremena. Takođe, jednom specijalisti je u potrebno najmanje 10 godina da se specijalizuje za neku oblast, a potreban mu je ceo radni vek da usavrši specijalnost. Ljudsko telo je suviše kompleksno da bi specijalisti uzimali u obzir baš sve elemente kako bi primenili holistički pristup, i to na kvalifikovan način. Ako nisu stručni za tu oblast, njome se i ne bave. I tu dolazi alternativna medicina, koja se promoviše kao holistički pristup, ono što mislimo da će nam pomoći.

Povezani tekstovi

• Šta je holistički wellness?
• Pitanje terapeuta koje će ti promeniti život
• Osećanje bespomoćnosti i šta da uradite kako biste se osećali bolje već danas
• Joga i anksioznost: uticaji i benefiti
• 18 Dalaj Laminih pravila za život za žene, deo II

Holistički pristup i briga o sebi

Holistički pristup dobrostanju je uzimanje u obzir svih aspekata života, za poboljšanje zdravlja. Kao što smo pomenuli, to su fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje, kao i međuljudski odnosi, rad i životna okolina. Pravljenje malih promena u svakoj od ovih oblasti može dovesti do velikog poboljšanja našeg celokupnog bića. Štaviše, kada brinemo o sebi – to znači aktivno i svesno preduzimamo aktivnosti koje su za naše dobro,  pomažemo da se smanji stres i poveća sposobnost borbe sa nepovoljnim okolnostima, i rezilijentnost. Lanac brige o sebi počinje od nas. Kada ne negujemo sebe pravilno, ne možemo očekivati da ćemo dati od sebe ono najbolje za ljude koji su nam najdragoceniji.

Šta je prava nega o sebi? To je pitanje koje je individualno za svakoga. Svi znamo osnovne postulate brige o sebi, ali kada dođe do toga da preduzmemo aktivnosti, onda smo zbunjeni. Caka je pronaći male stvari koje možemo da ugradimo u naše dnevne poslove. Prvi korak – sagledavanje situacije. Drugi korak – akcija. 

Na primer, ako sam ispavana, sa dobrim planom ishrane, a osećam da je nešto “off”, tragam za uzrokom. Nisam razrešila neki konflikt? Izostao je neki bitan razgovor? Odlažem neki neophodni korak u karijeri? Osećam zasićenje zbog edukacija a ne preduzimam aktivnosti? Dišem plitko? Ne krećem se dovoljno? Imam tinjajuću upalu u telu koju ne rešavam kod lekara? Uvek postoji NEŠTO što možemo sami da preduzmemo.

Pronađite šta je ono što možete da uradite kroz promenu navika ili akciju, i uradite to. Tokom procesa promatrajte šta se događa u vašem telu i umu, kakve signale dobijate? Radite dalje sa tim informacijama.

Važnost holizma u XXI veku

Holistički pristup zdravlju i blagostanju je wellness-a XXI veka. New age kultura i povezanost koju internet nudi omogućava primenu zaličitih praksi koje su do skora bile ekskluzivne samo za neko područje na planeti. Mnogo različitih metoda alternativnog lečenja, koje objedinjavaju um i telo, dostupno je i u Srbji. 

A budući da holizam primenjujemo i kada je u pitanju zdravlje planete, odnosno međusobni odnos čoveka i životne okoline, ovaj aspekt je goruća tema. Globalni izazovi kao što su klimatske promene i nejednakost osvetljavaju potrebu da se ljudi ujedine zbog bolje budućnosti za sve. Koliko smo nesvesni da smo na holistički način povezani sa prirodom i planetom govori zagađenje životne okoline i nemogućnost da se problem reši zakonski. 

Ljudi ne smatraju sebe delom celine s prirodom, te postupaju sa ohološću kada je u pitanju trošenje resursa, ali i deljenje sa zajednicom. Saznanje da medicinska sestra, koja je od velike vrednosti za društvo, koja obavlja posao kojim doprinosi i pruža nešto zajednici, zarađuje mnogo manje od influensera koji se deklariše kao vegan+globalno klimatski zabrinut+antikonzumerista, a zarađuje 5x i više, uzima resurse od zajednice a ne daje nikakav doprinos… je problematično.

Holistični način života neizostavno, uz brigu o sebi, podrazumeva i brigu o užoj i široj porodici, zajednici i deljenje znanja i resursa sa zajednicom (kroz volonterski rad, pružanje edukacije, materijalne i nematerijalne podrške). Holistički pristup ne bi trebalo da bude usmeren samo ka sebi, a često je dostupan samo privilegovanim ljudima. Može da vam pomogne akupunktura, homeopatija i meditacija, ali samo kroz davanje je naše isceljenje kompletno. Najbolje volimo sebe kad volimo druge. 

Holizam i holistički pristup životu, pa i zdravlju, obuhvata različite prakse, koje intrigiraju nas okupljenih na portalu endorituali.com. Učimo i delimo znanje sa radoznalošću, ali i oprezom, sa željom u individualni i kolektivni napredak.