Kad ne postaviš lične granice, živiš tuđe potrebe - Pročitaćeš za: 5 min.
Recimo da želiš nešto što do sada nisi radila. Nešto što iskače iz tvoje dotadašnje rutine. Kurs grnčarstva, planinarenje, radionica kreativnog pisanja, putovanje biciklom po Evropi? I recimo da se prepadaš od pomisli kako ćeš da to saopštiš svom partneru. Osećaš tremu, stres, neizvesnost i strepnju. Ok, samo malo, ali svejedno, nemir je tu.
Kad se ovo desi:
Kako znaš da nemaš dobro postavljene lične granice?
1. Plašiš se da se usprotiviš kada osetiš nepravdu.
2. Daješ previše svog vremena.
3. Slažeš se kada zapravo osećaš da se ne slažeš.
4. Osećaš da te uzimaju zdravo za gotovo.
5. Osećaš se krivom zato što posvećuješ vreme sebi.
6. Imaš toksične odnose.
7. Imaš hronični strah od toga šta drugi misle o tebi.
8. Sa drugima deliš previše detalja o svom životu.
9. Konstantno se osećaš kao žrtva.
10. Privlačiš ljude koji pokušavaju da te kontrolišu ili da dominiraju nad tobom.
Povezani tekstovi
Šta su zdrave granice?
Kada govorimo o psihološkim i emotivnim granicama, kažemo da su
Zdrave granice su one granice koje se postavljaju kako bi obezbedile,
mentalnu i emotivnu stabilnost.
Zdrave granice nam pomažu da odredimo svoju individualnost i predstavljaju ključni element brige o sebi.
Posledice nepostavljanja zdravih granica su: stres, finansijski problemi, uzaludno trošenje vremena, problemi u partnerskom odnosu, i utiču na osećaj sopstvene vrednosti, samopoštovanje i sveukupni nivo lične ostvarenosti.
Briga o sebi, koja podrazumeva i postavljanje granica, igra veoma važnu ulogu u mentalnom zdravlju. Ali, za razliku od drugih intuitivnih aspekata brige o sebi, kao što je zdrava ishrana i fizička aktivnost, većina ljudi ne razume šta znači postavljanje zdravih granica.
Kakve veze imaju lične granice i potrebe?
Kada govorimo o ličnim granicama, uglavnom ih posmatramo u reaktivnom smislu, kada branimo svoje vrednosti od napada, kada dobijamo zahteve koje ne želimo da ispunimo ili način ponašanja koji ne želimo da tolerišemo. Kada ne naučimo dobro ovu veštinu, osećamo se iscrpljeno, iskorišćeno, kao da nas neko uzima zdravo za gotovo, ne ceni nas ili nam se nameće više nego što to želimo.
Drugi važan aspekt ličnih granica je u vidu proaktivnog perimetra, lične granice koju postavljaš i namenjuješ svojim potrebama, zida koji pomeraš onoliko koliko se rađaju i stasavaju tvoje potrebe, one koje čine tvoj lični rast i razvoj. Perimetar, koji možeš da zamisliš i kao obruč, balon koji naduvavaš, fleksibilni prostor koji od sebe radijalno guraš u svet. Napadaš, ostvajaš i boriš se za svoje potrebe.
Kako da postaviš zdrave granice i ostvariš svoje potrebe?
- Prvi korak je da ispitaš sebe koje su to granice – smernice, vrednosti, uverenja, stavovi, iskustvo, društvene norme – koje si formirala, osvestila i koje za cilj imaju neku potrebu.
- Kada si u stanju jasnih emocija, saopšti svoju granicu/potrebu mirno i odlučno.
- Zadrži smirenost nakon reakcije.
- Prihvati osećaj nelagode sve dok se ne pretvori u osnaženje. Ako od druge osobe dobiješ otpor i negodovanje, seti se da tuđa osećanja nisu tvoja briga.
- Tišina je najjača poruka.
Zlatna pravila za postavljanje granica
Kad smisliš šta hoćeš u odnosu s nekim, postavi granice na osnovu tih želja, a onda budi načisto sa sobom, a i sa drugima, o svojim granicama.
Saopšti svoju granicu jasno, ali ne preteruj u objašnjavanju. Nema potrebe da obrazlažeš zašto ti je nešto važno. Ne moraš da budeš majstor u misaonoj i govornoj artikulaciji. To što je tebi nešto važno je dovoljno samo po sebi.
Zadrži fokus na sebi. Na primer, umesto da kažeš “Nemoj da me opterećuješ kada dođem s posla”, možeš da kažeš “Potrebno mi je da se osamim neko vreme kada dođem kući s posla”.
Nemoguće je da postaviš granice bez postavljanja posledica. Ovo je neizostavno. Na primer, “Ako želiš da i dalje budemo zajedno, želim da me podržiš u mojim ciljevima karijere, jer mi je to veoma važno”. Neophodno je, naravno, da odredimo one posledice koje smo voljni da prihvatimo.
Kako da saopštiš drugima koje su tvoje lične granice?
Postavljanje ličnih granica je neophodni akspekt brige o sebi. Ako nisi navikla da postavlja granice osećaš krivicu, pa i strah, kada započneš sa postavljanjem granica, ali je to neophodno za mentalno zdravlje, blagostanje i napredak.
Kada ne poštujemo svoje granice i potrebe, logično je da zaključimo da tada više poštujemo tuđe granice i potrebe.
A da li tako mora?
Da li je naša obaveza, naš dug prema sebi, životu, prirodi, univerzumu, da se osnažimo i bez straha i krivice odredimo svoje granice? Sigurna sam da jeste.
Ako kažeš, pa da, ali ja ne znam koje su moje granice/potrebe? Samo pomisli šta je ono što si potiskivala, oduzimala vrednost, obeležila kao nevažno. Iz te rupe u koju si zakopavala neostvarene ideje, kreativne poduhvate i poslovne poteze.
Pažnja
! Ako imaš posla sa nekim ko je fizički opasan, i preti ti, ili možda nije bezbedno da pokušaš da postaviš jasne granice sa tom osobom, bilo bi dobro da razgovaraš sa terapeutom ili advokatom, kako bi napravila plan bezbednosti, koji bi podrazumevao i priču o postavljanju granica.
! Obrati pažnju na reakcije. Ako neko pobesni na tvoje granice, znači da te ta osoba zloupotrebljava.
Najnoviji tekstovi
- Održavanje balansa: Prirodni recepti za pića sa elektrolitima
- Koliko je briga o sebi uopšte korisna? 7 razloga zašto da brinete o sebi
- Popularni mirisni trendovi u 2023.
- Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
- Reiki za visokosenzitivne osobe
Postavljanje granica nije uvek prijatno i dešava se da neko pruža otpor ako kažeš NE ili pokušaš da komuniciraš svoje potrebe jasnije. Ljudi mogu da pokušavaju da testiraju tvoje granice, da vide koliko si ozbiljna u njihovom predstavljanju, da te pokolebaju. To ne znači da radiš nešto loše. Može samo da znači da treba da budeš jasna i istrajna dok se ne naviknu na nov način interakcije.
“Tvoje lične granice čuvaju unutrašnje jezgro tvog
identiteta i tvoje pravo na izbore.”
— Gerard Manley Hopkins
