Kako je to biti visokosenzitivna osoba?

Kako je to biti visokosenzitivna osoba - Pročitaćeš za: 10 min.

Da li si veoma emotivna osoba? Da li ti smetaju filmovi i serije u kojima ima nasilja? Da li ti teško pada kada imaš mnogo obaveza? Da li te iritiraju jaki zvuci i izraženi mirisi? Da li te kafa diže kao da si pod visokim naponom? Da li muzika ili umetnost uspeju duboko da te dirnu? Kad si bila dete, da li su te opisivali kao stidljivu?

Moj odgovor na ova pitanja je jedno glasno DA! – Kako znaš? Kada sam radila HSP test, rezultat mi je bio 24 od 27. Svaki broj iznad 14 te svrstava u kategoriju hipersenzitivnosti, a ja sam dobila potvrdu svojih sumnji da sam zaista visokosenzitivna osoba. 

Kako izgleda biti visokosenzitivna osoba? Ukratko, sve je pojačano na maksimum: osećanja, razmišljanja, prijemčivost za emotivna stanja drugih, “čitanje” drugih, percepiranje energije u prostoriji, niska tolerancija na stimulaciju iz okoline. Veoma lako postanemo preplavljeni.

Specifične odlike koje ima visokosenzitivna osoba

Za sve što je ovde pobrojano važi da možete i ne morate da delite to iskustvo lično. Osobine koje čine nekoga visokosenzitivnim su deo veoma širokog spektra.

Ali, ako se prepoznate, dobrodošli u klub ljudi koji vas u potpunosti razumeju, prepoznaju i prihvataju vaše visokosenzitivne osobenosti. 

Uvek ste na rolerkosteru emocija.

Ljudi misle da se stidite, da ste introvertni i da vas mučni anksioznost jer želite da budete daleko od gužve. Ali vi veoma dobro znate da nije u pitanju stidljivost, već da u stvari bežite od pretrpanosti i haosa. I niko to ne razume sem vas.

Teško vam je da se ljutite na druge ili da im šaljete negativne misli jer znate kako je to. Želite da ljudi oko vas budu srećni i trudite se preko mere da to i ostvarite. Muči vas kada neko u vašem okruženju pati. Onog trenutka kad vidite da neko ima problem, taj problem postaje i vaš. Često se dešava da zbog nekog nasumičnog dnevnog događaja ne možete da spavate. Taj događaj možda i nema veze s vama. Toliko ste empatični.

Povezani tekstovi

• 10 saveta za život sa visokosenzitivnom osobom
• Vodič za lični razvoj za visokosenzitivne osobe
• Stereotipi o visokosenzitivnim osobama: slabići ili superheroji?
• Odmor za visokosenzitivne osobe: kako se odmoriti i relaksirati ako ste senzitivac
• Najbolji pokloni za visokosenzitivne osobe

Umetnost, muzika, poezija i kreativnost – to donosi lepotu vašem životu. To su stvari zbog kojih živite. Ne podnosite buku u bilo kom obliku, delom i zbog toga što teško podnosite bilo šta što kvari i narušava kvalitetnu muziku ili tihe, mirne i harmonične zvuke. Više vrsta buke koja se istovremeno preklapa je za nas pakao.

Ono što vam je najvažnije je mir. Tako da, kada se drugi oko vas nadmeću da kažu svoje mišljenje ili da se bore za svoja prava, vi plutate u tihoj unutrašnjoj pećini vaše duše koja vas umiruje, i u kojoj ste potpuno bezbedni od sve drame koja se odigrava u svetu.

Ne znate šta znači biti ravnodušan. Uvlačite se u sve, u priče, u filmove, u događaje oko vas, u pojedine trenutke vašeg života. Dok većina ljudi prolazi kroz život tako da stvari na njih ne utiču previše, vi se previše vezujete i za dobro i za loše, prepoznajete konekcije događaja i pojava i onda kada drugi ne vide nikakve veze ni relacije. 

Osećate prazninu iza srećnih lica, i lepotu u malim stvarima kod ljudi. Uvek želite sve najbolje svima sa kojima dođete u kontakt, i prelazite lične granice kada pomažete drugima u nevolji. 

Nema boljeg slušača od vas, ni veće podrške, zbog načina na koji primate i emitujete energiju. Visokosenzitivne osobe kao da imaju čarobne ključeve koji otključavaju srca ljudi. Skoro nepoznati ljudi vam se sami, spontano otvaraju, prepričavaju svoje živote, govore o intimnim stvarima koje nisu poverili ni svojim najrođenijim, verovatno nikom. To može da nam prija, jer na taj način direktno delimo sa drugim ljudima jedinstveno iskustvo života, a s druge strane može biti teško jer ne umemo da čuvamo lične granice. Tako se desi na vam na nekoj proslavi, ili na planinarenju, na turističkoj turi, na dečijoj zabavi, 90% vremena prođe slušajući nekoga ko u vama vidi duhovnika, ispovednika i čuvara tajne (odlično čuvamo tajne, usput)! Ne samo što smo mu dali svoje vreme, mi smo se pretopili u njegovu priču, uvukli u njegovu kožu i treba da prođu dani pre nego što se “očistimo” od njegove energije.

Što se mene tiče, često sam trpela kritike zašto to dozvoljavam. Moj utisak je da privlačim, i slušam priče dobrih i mudrih ljudi, i da iz tog razgovora izađem bogatija. To nikad nisu površni razgovori. A neko ko nije visokosenzitivan vam neće verovati. I kako bi? Za njih je to samo gnjavaža. 

Kad govorimo, mi zaista govorimo. Kada nam je stalo do nekog, zaista nam je stalo. Kada se povezujemo s drugima, zaista se povezujemo. Što bi rekli, u međuljudskoj interakciji ostavljamo i dušu i srce. Ipak, uvek smo u potrazi za tišinom, mirom i meditacijom posle i najmanje interakcije sa svetom, koja nas iscrpljuje. Za vama se ne okreću glave drugih, za vama se okreću duše.

Imate osećaj da je svet pun patnje. Nekad nam se čini da je želja da se izolujemo najbitnija. Želimo da idemo negde gde nas neće niko naći, a ni povrediti ni na koji način. Nekad poželimo da se otkinemo od svih veza. Poezija, umetnost i sve što ima dublju vrednost, ima smisla za nas.

Visokosenzitivne osobe osećaju sve *malo* više u poređenju s drugima. Pamtimo svaki i najmanji detalj ljudi koje volimo. Pamtimo svaku reč koju nam kažu. Kada jednom zauvek odu, osećamo se kao čuvar nasleđa njihovog života.

Teško nam padaju rastanci, a emocionalna vezanost je veoma prisutna. Visokosenzitivne osobe se plaše vezivanja, jer se veoma loše nose sa prestankom odnosa sa ljudima.

Najnoviji tekstovi

• Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
• Reiki za visokosenzitivne osobe
• Novine u lečenju endometrioze: DCA (dihloracetat)
• Citati o hroničnim bolestima: 40 misli o izazovima i borbi ljudi sa hroničnim bolestima
• Šta je holistički wellness?

Naša srca kontrolišu naše velike odluke i retko kad koristimo logiku ili um da donesemo važne životne odluke.

Ne možemo da prestanemo da volimo sve ljude. Ljubav je i naša snaga i slabost. Volimo bezuslovno i ne očekujemo ništa zauzvrat. Kada razgovarate sa visokosenzitivnom osobom, budite blagi i ljubazni, ili nas ostavite na miru. Ili nas volite svim srcem ili nas zaobiđite. Lakše nam pada odbijanje nego lažni osećaj sigurnosti kojim nas zavaravate. Ako išta mrzimo, to su laži i manipulacije.

Ljudi nam kažu da budemo jaki, a definicija snage je različita za nas i za ostatak sveta. Ono što drugima izgleda kao slabost, krije veliku snagu da se obrade, prevaziđu i prihvate hiljade događaja koji se odigrava u našoj okolini, i to od najranijeg detinjstva. Odnosi drugih ljudi, odnosi ljudi prema nama, iskustva, patnje i radosti koje proživljavaju drugi, naši lični doživljaji, sudbine drugih, svet biljaka i životinja, sve knjige koje smo ikad pročitali i svi filmovi koje smo gledali. Sve proživljeno intenzitetom x2 u odnosu na druge. To nije lako. To je naša nevidljiva snaga.

Visokosenzitivni ljudi imaju nervni sistem koji radi brže nego kod ostalih ljudi. Nesanica je za nas veoma česta. Kad nam nešto uđe u glavu, naš um postane kao pregrejan motor koji non stop radi, i tokom dana, i uveče kad treba da spavamo. Kad se tokom noći probudimo, opet razmišljamo.

Kad vam visokosenzitivna osoba kaže “znam kako se osećaš”, ona to misli bukvalno. Mi osećamo tuđu patnju kao svoju i zato razumemo tuđa osećanja kao da smo preslikani indigo🖨.

Raspoloženja drugih utiču na nas tako što postajemo skromni i krotki. Dok slušamo sve što nam ljudi govore (kad se poveravaju), želimo da se osećaju voljeno i posebno. Takođe, teško nam je da komuniciramo jer nas često pogrešno razumeju, ili nas ne uzimaju za ozbiljno jer nismo autoritativni.

Osećamo kad nešto nije u redu, ali izbegavamo da reagujemo zbog svoje senzitivne prirode a i da izbegnemo da budemo povređeni.

Preplavljuje nas buka, blještava svetla, gužva i nered. Ne volimo konflikt i nismo dobri u argumentima kada je neka rasprava u pitanju. Ako iskusimo nedozvoljeno ponašanje drugih, osećaj zapanjenosti kako neko sebi to dozvoljava nas drži zamrznute, tako da ne stignemo da se saberemo i da uzvratimo adekvatnom odbranom.

Ne volimo grube i glasne ljude, i one koji pokazuju nepoštovanje kako prema nama, tako i prema drugim ljudima, životinjama, životnoj okolini i imovini drugih. Agresivci i nepristojni ljudi su za nas apsolutno nepoželjni.

Naša raspoloženja se daju lako predvideti, i ona uglavnom zavise od našeg okruženja. Ako imamo malu prehladu, nismo se naspavali, ili imamo bolesnika u kući, na licu nam se prikazuje kao da je sve 10x gore. Osećamo mnogo, i to se lako vidi. Ako su ljudi oko nas srećni, mi smo poletni i veseli. Granica između nas i drugih i prostora u kome smo je veoma tanka i porozna. Ako su svi oko nas i sve stvari oko nas OK, i mi smo OK.

U situacijama kada nemamo svoj mir, teško nam je da zadržimo fokus i koncentraciju. Koristimo mnogo energije da bismo uspostavili ravnotežu, a kada je jednom uspostavimo, ili kad se sklone okolnosti koje su narušile mir, osećamo da smo potpuno iscrpljeni.

Ljudi misle da smo slabi, ali mi nismo slabi. Mi samo znamo kako je izgledati nežan. Umemo da promenimo bol u snagu, suze u sreću, i možemo da plačemo i od sreće.

Mi smo ljudi koji veoma vole da pričaju, ako naiđemo na nekog ko je otvoren za nas, a obično to bude takođe visokosenzitivna osoba. Ili smo blebetala ili tihujemo kao budistički monasi. Ako pričamo, mislimo da preterujemo, ako ćutimo, bojimo se da ćemo propustiti kvalitetan razgovor. Želimo da drugi razumeju patnju koju osećamo duboko u sebi, ali većina ljudi to ne može da razume.

O svemu razmišljamo veoma duboko. Ne volimo nikoga i ništa što je površno. Želimo da budemo učesnici samo dubokih odnosa, dubokih razgovora i događaja sa smislom. Skoro da je nepodnošljivo biti deo bilo čega plitkog. Ovo ne moraju biti intelektualne sfere. Može se pričati o jednostavnim stvarima na dublji način. Da li poznajete ljude sa kojima možete da pričate o svakodnevnim stvarima, ali tako da to nikad nisu tračevi, ogovaranja, prigovori na ponašanje drugih, okrivljavanje sveta, života, države i društva, a ni detaljisanje o ponudi trendi ženskih torbi na tržištu? Ja poznajem i veoma sam srećna zbog toga. Ljudi sa kojima imam ovakve razgovore me dotaknu na dubljim nivoima, a u podlozi banalnih stvari je uvek radost deljenja životnih iskustava. Veeliko srce za moje rođake👨‍👩‍👧!

Čini se kao da nismo sasvim kompetentni da se zauzmemo za sebe, ali nam je lako da stanemo u odbranu ljudi koje volimo. Želimo da držimo voljenu osobu za ruku i da odnesemo sav bol kroz koji su prolaze. Želimo da joj pravimo društvo kada ide kod lekara ili na važan intervju. Zaboravljamo naše ožiljke i želimo da drugi iscele.

Osećamo ponašanje i sakrivene namere drugih. Osećamo da nam se sprema nešto loše ali se ne upuštamo u direktan razgovor jer želimo da izbegnemo suočavanje sa nekim bolnim saznanjem.

Znamo kako se neko oseća čim ga pogledamo u oči. A ljudi nam se otvaraju kao otvorene knjige. Tada želimo da provodimo vreme s njima, i uživamo u tome jer volimo osećaj deljenja životnih iskustava. Naše šesto čulo je uvek aktivno i odaje jake signale kada nešto loše treba da se desi.

Često se mnogo smejemo – tako prikrivamo ono što je u nama.

Imamo emocionalnu reakciju na skoro sve. Jedan od ventila je plakanje iza zatvorenih vrata i beg u svet knjiga i muzike. Vikanje i agresiju izbegavamo, sem kada smo prestimulisani i napregnuti preko nivoa izdržljivosti. 

Često osećamo da smo inferiorniji od drugih, fizički i psihički.

Volimo ptice i životinje i ribe i insekte, jednako ili više nego ljude.

Volimo muziku, jezike i knjige, više nego društvene mreže.

Više volimo individualne sportove, kao što je plivanje, trčanje, vožnja bicikla, dizanje tegova, od grupnih sportova.

Privlače nas stvari koje podstrekuju proces mišljenja, kao što su filozofija, psihologija, dizajn. Interesuju nas modeli ličnog razvoja, meditacija i spiritualnost.

Empatija je glavni tovar na našem čamcu kroz život. Neko na to gleda kao na teret, neko kao na poseban dar. 

Ne kajemo se za ljubav koju dajemo, ne kajemo se što dajemo sebe. Volimo ljude i volimo da se oni osećaju posebno. Kad volimo, trudimo se da držimo svoj ego po strani. Kršimo sopstvena pravila, ne pravimo sopstvena uporišta i ne razmišljamo o svojim ličnim granicama, kad volimo.

Kritika nam teško pada. Znam da je ovo teško prihvatiti, mnogi od nas su to jedva osvestili, ali je tako. Naš um nam kaže da nas ne kritikuju jer nas mrze, da tu nema ništa lično, i da su kritike konstruktivne. Naše visokosenzitivno biće, s druge strane, ne može da reguliše frustraciju i osećaj da su drugi nama nezadovljni, čak i zbog banalnih stvari. To čini da smo tužni i depresivni. (Po ovome se, upravo sad shvatam, ne razlikujem od svoje trogodišnje ćerke).

Koliko dugo sam se hvalila kako kritike doživljavam kao podstrek za učenje! Moja lična zabluda, sa koje sam veo skinula tek kada sam se osnažila da poverujem kako mogu da podnesem da drugi nisu sa mnom zadovoljni. 

Nemamo mnogo prijatelja. Većina nas je tokom odrastanja pokupila uverenja da se previše vezujemo za druge, da smo drugima opterećenje, da smo kao pijavice, da imamo velika očekivanja, da smo zahtevni. Izbegavanja drugih su doprinela da i učvrstimo ta uverenja.

Opažanje u svakom obliku – emotivna percepcija, kognitivna, prostorna, koja god da postoji – kod nas je veoma izražena. Čini se, posebno kad su drugi tužni, a takođe i ljuti na nas. Kad mislimo da je neko ljut na nas ili osećamo promenu u ponašanju, u stanju smo da danima analiziramo i razmišljamo zašto je to tako. Fabrikujemo događaje, kombinujemo zamišljene razloge, projektujemo čitavu scenu sa glumcima i događajima, kako bismo sebi dali objašnjenje. Ako je neko hladan prema nama, to možda uopšte nema veze s nama. Neko je imao loš dan, ili ga nešto boli. Ovo jeste tačno, ali retko kad važi i za visokosenztivne osobe, pošto mi imamo izuzetno fino kalibrisane radare koji pokupe svaki mogući mikro gest. Ako ste čuli nekad da kažu da neko ko je u Evropi, na primer, “čuje” i oseti dodir krila nekog leptira u Kini, ta metafora može da vam približi nivo osetljivosti koje visokosenzitivne osobe imaju prema svojoj okolini.

Za hipersenzitivnost kažu da je to i blagoslov i prokletstvo, dvosekli mač. Za nekog je teret, za nekoga radost.

Zašto je dobro da znate da ste visokosenzitivni

Ako mislite da ste visokosenzitivna osoba, na osnovu testa Dr Aron, a i po svemu što saznajte o toj osobini, ima načina kako možete da upravljate svojom senzitivnošću.

1. Saznajte koje su to sve situacije kada osećate povećanu osetljivost. Posmatrajte uzroke i svoje reakcije. To će vam pomoći da se bolje nosite sa svojim emocijama i da ih bolje regulišete.
2. Tražite načine da smanjite stres i anksioznost. Predvidite svoje reakcije unapred, kada znate sa kakvim ćete se situacijama susretati. Da li je dete neispavano? Projekat na poslu ulazi u najstresniju fazu? Naredne nedelje vas očekuje povećan broj obaveza? Pripremite se na vreme i napravite plan koji će vam poslužiti kao izvor energije i bezbednosna mreža za situacije sa povećanim izazovima za aktiviranje vaše hipersenzitivnosti.
3. Dovoljno spavajte. To je jedan od ključnih elemenata brige o sebi.
4. Pazite na ishranu i vežbajte, prošetajte. Uz san, osnova brige o sebi.
5. Pronađite terapeuta na koga možete da se oslonite, bilo da je stručan za rad sa visokosenzitivnom osobama ili da je neko ko vas prihvata, razume i pruža vam sigurnu luku bez obzira na njegovo predznanje o hipersenzitivnosti.

Moj lični doživljaj je da, bez obzira na teškoće koje sobom nosi, hipersenzitivnost daje mogućnost da se iskusi život sa mnogo više nijansi, arome, suptilnosti i dubine, koje većini ljudi ostaju sakrivene.