Vodič za lični razvoj za visokosenzitivne osobe - ⌚7 min.
Ako ste visokosenzitivna osoba, ovaj tekst će vam pomoći da naučite kako da integrišete svoju senzitvnost u svoj život na najpozitivniji mogući način. Takođe će vas naučiti da upravljate svojom senzitivnošću tako da vam ne ometa sreću.
Važno je da znamo da hipersenzitivnost nije poremećaj ili bolest. To je odlika ličnosti koju visokosenzitivne osobe doživljavaju kao blagoslov a i kao prokletstvo.
Uz savete u ovom tekstu dobro će vam doći i Vodič za brigu o sebi, koga možete preuzeti FREE, niže u tekstu.
Specifičnost visoke senzitivnosti
Visokosenzitivne osobe su često više u dodiru sa svojim emocijama i sa emocijama drugih ljudi nego ne-senzitivne osobe. Mogu lako da budu preplavljene stimulacijama a i potrebno im je više vremena koje će provesti sami, kako bi napunili baterije. Zbog ove povećane svesnosti, rad na sebi može mnogo da im pomogne. Fokusiranje na lični razvoj pomaže visokosenzitivnim osobama da nauče da se nose sa svojom senzitivnošću i da postanu rezilijentije.
Lični razvoj za visokosenzitivne osobe znači i pomoć ka razvijanju većeg osećaja samospoznaje i pronalaženje načina da koriste svoju senzitivnost u svoju korist.
Vodič za lični razvoj za visokosenzitivne osobe je osmišljen da pomogne visokosenzitivnim osobama da razumeju svoju senzitivnost i da nauče da je lakše regulišu. Vodič obuhvata šest glavnih oblast: samospoznaju, brigu o sebi, upravljanje emocijama, međuljudske odnose, rad i spiritualnost. Kada razumeju ove oblasti i kada rade na njima, visokosenzitivne osobe lakše rastu kao ličnosti i napreduju u životu.
1. Kako samospoznaja utiče na lični razvoj visokosenzitivnih osoba?
Samospoznaja je prvi korak u ličnom razvoju visokosenzitivnih osoba. Senzitivci treba da razumeju sopstvenu senzitivnost i kako reaguju na različite stimulacije. Kada jednom postanete svesni svoje senzitivnosti, možete da počnete da radite na njoj.
Jedan od načina kako da postignete samospoznaju je vođenje dnevnika o vašim iskustvima i kako reagujete na različite stimulacije. Vođenje dnevnika je dobar način da postanete svesniji sebe jer vam omogućava da pratite svoje reakcije na različite aktivacije tokom vremena. Takođe pomaže i da razumemo svoj proces razmišljanja i da vidimo kako se raspoloženje menja tokom vremena.
Među vrednijim stvarima koje možemo da učinimo za svoje mentalno zdravlje je da predano motrimo na naša raspoloženja i emocije, a vođenje dnevnika je odličan način kako da to uradimo.
Pored dnevnika, načini buđenja samospoznaje su i meditacija, joga, tai-či, neke od borilačkih veština, čak i bilo koji sport (jer prolazite proces pomeranja granica sposobnosti i posmatranja vašeg psihološkog i fiziološkog odgovora), mirna šetnja bez slušanja muzike, radija ili podkasta, promatranje okoline u kojoj se nalazimo – bez interpretacija, osuda ili metafora, vreme u prevoznom sredstvu bez knjige. Samo vi i okolina u kojoj se nalazite.
Samospoznaja nam pomaže u ličnom razvoju jer tako znamo koji su okidači naše senzitivnosti i kako da pomognemo sebi kad dođe do aktivacije. Na primer, ako je mnogo ljudi oko nas, osećamo preplavljenost i nelagodu jer ne možemo da se izborimo sa stimulacijama, tražićemo samoću, bez puno zvukova.
Samospoznaja nije nešto što može da se stekne preko noći. To je proces koji traži vreme i strpljenje.
2. Briga o sebi je neophodna za visokosenzitivne osobe
Mi, senzitivci, moramo da vodimo računa o svom telu i umu kako bismo funkcionisali na najbolji način. To znači da dovoljno spavamo, vežbamo i odmaramo se. To takođe znači zdravu i osvešćenu ishranu – važno je da znamo koja hrana nije dobra za nas i koje su to namirnice koje pojačavaju našu osetljivost. Visokosenzitive osobe, zbog povećane potrošnje energije za prijem i obradu hiljada informacija iz okoline, na koje druge osobe ne obraćaju pažnju, lako zaborave da treba da piju vodu, jedu ili odmore. Ako ste telesno vitalni, ovo će pogotovo biti izraženo: onda kada “čujemo” signale koje telo pošalje, obično smo već uveliko pregurali granicu kada nam je bilo potrebno okrepljenje. Poslovi koje radimo, zadaci, projekti, obaveze prema drugim ljudima ili čak i potrebe drugih ljudi stavljamo na prvo mesto, a sopstvene potrebe zanemarujemo.
Dobro je da se pripremimo unapred, da isplaniramo obroke, da pored radnog stola ili negde na dohvat ruke uvek bude velika čaša vode, i podsetnik da ustanemo i prošetamo ako dugo sedimo za računarom, da odmorimo oči gledajući u daljinu, da se protegnemo.
Dobar i dovoljan san je, pored redovne i kvalitetne ishrane, najvažniji kada je briga o sebi za visokosenzitivne osobe u pitanju. Jednačina je prosta: više kvalitetnog sna = više energije tokom dana za sve stimulacije i aktivacije koje nas očekuju. Ne može biti prostije od toga. Sve drugo što preduzimamo, terapija, radionice disanja i joga je – dodatak. Osnova je bazična fiziološka potreba koju ne može da zameni ništa.
3. Upravljanje emocijama je ključni deo ličnog razvoja za visokosenzitivne osobe
Lični razvoj za visokosenzitivne ljude podrazumeva i staranje o sopstvenim emocijama. Visokosenzitivnim osobama je posebno dragoceno da nauče da upravljaju emocijama, jer smo na dnevnom osnovu izloženi mnogo većem obimu i dubini emocija nego ne-senzitivni ljudi. Treba da pronađemo načine da se pobrinemo za stres i anksioznost, kako bismo ostali mirni i izbalansirani. Ako ste roditelj, a niste ovladali ovom veštinom, znate koliko je teško i iscrpljujuće biti često iritiran i van ravnoteže. A dete gleda i kopira vaš loš primer samoregulacije.
Za savladavanje stresa pomažu razne tehnike, neke od njih uključuju hobije ili kreativan rad. U mom iskustvu, najdragoceniji alati su vežbanje, boravak u prirodi, čitanje knjiga, aromaterapija, slušanje nežne muzike, joga, reiki, ali i rad sa terapeutom ili koučem.
Senzitivci treba da nauče kako da se nose sa svojim emocijama na zdrav način. To podrazumeva identifikovanje i izražavanje emocija i upravljanje stresom i anksioznošću. Vođenje dnevnika, koje smo pomenuli u jednom od prethodnih segmenata, pomaže i za upravljanje emocijama. Beležimo koju smo emociju imali u određenoj situaciji, na taj način je prepoznajemo i imenujemo, a imenovanjem (verbalizacijom) je prihvatamo i učimo da vladamo njome. Upravljanje emocijama i samoregulacija su veštine koje nam pomažu u konkretnim situacijama ali i doprinose dugoročno za naš napredak na planu ličnog razvoja.
Ako niste do sad praktikovali samoispitivanje i analiziranje sebe, pokušajte da prizovete neki događaj iz prošlosti kada ste bili posebno uznemireni. Može biti bilo šta, ne mora biti neki krupni događaj. Nešto vas je izbacilo iz ravnoteže. Koje je to osećanje? Gde u telu ste posebno osetili to osećanje? Šta je okidač? Povređeno samopoštovanje? Strah? Nepravedno postupanje? Posramljivanje? Pođite odatle i krećite se dublje, do mesta gde možete da otkrijete ili naslutite 1) povod zašto se iskočili iz ravnoteže i 2) razlog burnog intenziteta vaše reakcije (plakanje ili vikanje). Tako ćete moći da dođete u dodir sa onim na čemu treba da radite. Sam uvid neće doneti rešenje ali će vam doneti veći stepen regulacije kada se budete ponovo našli u sličnoj situaciji. Ljudi mnogo lakše izlaze na kraj sa poznatim stvarima nego sa nepoznatim. Kad je problem poznat, osećamo kao da je pola posla završeno. Kao sa dijagnozom. Neprijatelj dobija ime i oblik, tada znamo protiv čega se borimo i borba postane ništa više nego ratni plan, korak po korak. Kada ne znamo protiv čega se borimo, ne znamo kuda treba da idemo i koje korake da pravimo. Saznavanje je vredno.
Povezani tekstovi
4. Kvalitetni međuljudski odnosi su važan deo života za visokosenzitivne osobe
Povezanost sa drugim ljudima je nasušna potreba ljudi, a visokosenzitivne osobe treba da nauče kako da regulišu i ovu oblast. Zbog urođene empatije, izuzetne prijemčivosti i lakoće “čitanja” tuđih emocija i energije, prelako i prečesto smo preplavljeni. To nije dobro za nas jer se tako iscrpljujemo, postajemo zbunjeni, a oluja koja ne može da se zaustavi odjednom. Treba nam vreme da se okrepimo, da ponovo osećamo sigurnost i da povratimo fokus za svakodnevne zadatke. Zato je važno da razvijemo veštine zdrave komunikacije i da postavimo lične granice. Ovo zvuči suviše lako, ali kad se posvetite ovim ciljevima, naći ćete prave alate. Visokosenzitivne osobe imaju porozne granice – ne znamo gde se završavamo mi a gde počinju drugi i živimo kao da je to najnormalnija stvar.
Svi znamo da se čuvamo, zar ne? Ipak, zbog suptilnih stvari u odnosima sa drugim ljudima preko kojih prelazimo, dešava se da se osećamo iskorišćeno, zloupotrebljeno, preispitujemo svoje vrednosti a neretko i krivimo sebe što nemamo jasne granice. Ovo se delom dešava i zbog toga što visokosenzitivne osobe teže da izbegavaju konflikte (ako kažem NE, biće rata, pa zato izbegavam da kažem NE).
Pronalaženje ljudi koji nam pružaju podršku i razumevanje je od velike važnosti. Samospoznajom saznajemo koji su naši mikro okidači i kako reagujemo kad smo preplavljeni, pa to pomaže i u odnosima jer umemo da iskomuniciramo to što osećamo. Ovo je značajno za osobe sa kojima radimo ili živimo, jer nas tako bolje razumeju, što pomaže i njima i nama kao visokosenzitivnim osobama. Prepoznavanje i osvešćivanje ličnih granica je proces osnaživanja i asertivnog načina života i u tome (meni lično) najviše pomaže terapija.
5. Posao je još jedna oblast koja može biti izazovna za visokosenzitivne ljude
Visokosenzitivnim osobama treba radna sredina koja je mirna, tiha i u kojoj postoji stabilnost. Visokosenzitvne osobe su često umetnici, pisci, radnici u kreativnim industrijama, ali i radnici sa životinjama. Neophodno nam je da i sama sredina bude uređena tako da ima dovoljno prostora i da nije pretrpana, a kada stvari nisu na svom mestu, za nas je to kriza.
Kojim god poslom da se bavite, a to može biti i veoma dinamično okruženje, treba da se pobrinete za svoje potrebe za mirom i neometanim radom.
Neki od nas imaju iskustvo dinamičnog rada – možda ste u kancelariji otvorenog tipa gde radi 20 ljudi koje dele simbolične pregrade, gde je kao u košnici, ili je posao takav da radite 3 projekta a konstantno ste u obavezi da odgovarate na sve moguće zahteve i time svičujete mozak na različite koloseke, gubeći fokus i nit za završetak projekta. Ako radite kod kuće, donekle imate kontrolu nad okruženjem, ali ako vam je dete bolesno i često vas ometa dok radite, i to je prblem za rešavanje. Ili je situacija da imate mir i neometani rad ali imate toksično okruženje u kome se vaše vrednosti ne priznaju i ne možete da napredujete.
Kad rad postane suviše stresan, to može dovesti do pregorevanja (što je za senzitivce poseban izazov, ja prošla kroz to🧯️), zato pokušajte da olakšate sebi tako što ćete ili promeniti okolnosti na poslu, ili pospešiti svoje tehnike za brigu o sebi i bolji oporavak, ili promeniti posao. Ovo treće je često luksuz, tako da nam ostaje da osmislimo načine da se pobrinemo za sebe.
Najnoviji tekstovi
- Koliko je briga o sebi uopšte korisna? 7 razloga zašto da brinete o sebi
- Popularni mirisni trendovi u 2023.
- Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
- Reiki za visokosenzitivne osobe
- Novine u lečenju endometrioze: DCA (dihloracetat)
6. Spiritualnost je važan izvor ličnog razvoja za visokosenzitivne osobe
Budući da smo izuzetno perceptivni, imamo izraženo “šesto čulo”, umemo da prepoznamo sakrivene energije i raspoloženje ljudi, često osećamo povezanost sa višom silom, kako god da je zovete. Neko je zove Bog, neko anđeli, neko univerzum, neko priroda. Spirtualna praksa pomaže visokosenzitivnim osobama da se povežu sa svojim bićem, sa svetom oko njih, ali i sa višim silama. Ove prakse mogu biti meditacija, molitva, šetnje u prirodi, ali i bilo koji ritual koji praktikujete a služi vam za okrepljenje.
Elizabet Gilbert, američka spisateljica, na primer, komunicira sa silom koju zove “ljubav”, koja je uvek pored nje, postoji samo zbog nje i pruža joj snagu, razumevanje i ljubav kad god joj je to potrebno. Čak i za banalne stvari, kada osećamo da smo slabi, npr. ovako “Ljubavi, ovaj projekat mi je danas baš težak. Da li ti to možeš da uradiš za mene?” Zapravo, stvaramo osećaj da smo voljeni, prihvaćeni uvek i za sve i da imamo podršku kad god nam nešto treba. Eksperimentisala sam i rekla: “Baš mi se ne ide kod zubara danas, je l’ možeš ti da ideš umesto mene?” a ljubav je rekla “Naravno, ljubavi. Ti odmaraj a ja ću uraditi tu neprijatnu stvar umesto tebe”. I nekako vam je lako da automatski odnesete svoje telo da uradi tu obavezu, dok se vaša duša odmara u zamišljenom sigurnom kutku, koliko god da joj je potrebno. Zbrinuta.
Visokosenzitivne ljude duboko pogađa sve što se događa u svetu, tako da spiritualna praksa donosi mir, a podrazumeva i nešto što senzitivci prepoznaju kao svoju obavezu ka svetu, a to je empatija, saosećanje, priznanje da svet za milione ljudi nije dobro mesto, molitva i ljubav za svet. Spiritualnost je spona između patnje zbog sveta i brige za sebe.
Za visokosenzitvne ljude, lični razvoj je proces koji traje, i na neki način, put koji ne biramo. Za nas se lični razvoj podrazumeva. Veliki kapacitet ka razumevanju sebe i sveta to spontano uslovljava. Visokosenzitivne osobe konstanto uče i razvijaju se, u procesu koji nema kraja. Obdareni smo alatima kao što je izražena intuicija i duboko proživljavanje emocija, tako da smo u stalnom saznavanju i sebe i drugih, što doprinosi ličnom razvoju ali i razvoju zajednice.
Proces ličnog razvoja, naravno, nekada predstavlja izazov sam po sebi, ali je zato izuzetno blagodaran. Visokosenzitivne osobe koje se posvete ličnom razvoju postaju više usaglašene sa svojim potrebama i željama i postižu veću samospoznaju i samosvest. Možemo da naučimo kako da bolje upravljamo svojim emocijama i da postanemo rezilijentniji u teškim situacijama. Konačno, lični razvoj za visokosenzitivne osobe je putovanje koje traje i koje vodi ka ispunjenijem životu, životu sa više zadovoljstva.
2 Replies to “Vodič za lični razvoj za visokosenzitivne osobe”