Osećanje bespomoćnosti i šta da uradite kako biste se osećali bolje već danas

Osećanje bespomoćnosti i šta da uradite kako biste se osećali bolje već danas - pročitaćeš za: 6 minuta

Bespomoćnost je osećanje koje se javlja kada mislimo da ne možemo da učinimo ništa da promenimo u životu. Osećanje bespomoćnosti čini da se osećamo bezizlazno, nemoćno, kao da nemamo ni mogućnosti ni umeća da napravimo pozitivnu promenu.

Prva stvar koju treba da znamo je da osvestimo osećanje bespomoćnosti, to jest, da damo ime osećanju. Proces prepoznavanja osećanja je prvi korak ka promeni, i ka putu isceljenja. Kad se osećamo bespomoćno, mislimo da ne možemo da pomognemo sebi. Ne prepoznajemo aktivnost koja bi dovela do pozivitne promene. Mislimo da ne možemo da popravimo trenutnu situaciju.

Ipak, nema čoveka koji bar jednom nije iskusio ovo osećanje. Zato u ovom tekstu govorimo o načinima kako da prevaziđemo osećanje bespomoćnosti, koje korake da preduzmemo i koji su to aktivnosti uz pomoć kojih bismo pomogli sebi. U tekstu vas čeka i Rutina za brigu o sebi – lista za besplatno preuzimanje. Odštampajte i kontrolišite svoje aktivnosti.

Osećanje bespomoćnosti: uzrok i zašto se javlja?

Kad se osećamo bespomoćno, to može biti zbog zdravstvenih problema, finansijskih ili emotivnih problema, ili životne situacije kao što je razvod ili smrt voljene osobe. Osećanje bespomoćnosti je često. Nekad se javlja skoro iznenada, nakon konkretnog događaja (saznanje o dijagnozi teške bolesti, iznenadna nepovoljna okolnost kada je u pitanju zaposlenje, izvori prihoda, uzdrmanost bračnog ili partnerskog odnosa).

Jedan od uobičajenih znakova (ali i uzroka) osećanja bespomoćnosti je ljutnja, koja je osećanje koje stvara zavisnost da samo sebe održava. Ljutnja se rađa iz osećanja povređenosti i straha. Osećanje ljutnje čini da mislimo da imamo kontrolu, a mehanizam kako se to ostvaruje je odbrana – napad – odbijanje. Zato su konflikti vrh ledenog brega – potencijal za rešenja dubljih problema.

Osećanje bespomoćnosti nije prijatno, i na to se gleda kao na slabost, nedostatak kontrole nad životom, nedoraslost. Kada osećanje bespomoćnosti traje duže vreme, može da izazove depresiju ili zavisnost (alkoholizam, zavisnost od drugih supstanci, poremećaje u ishrani, neadekvatne emotivne odnose i slično). Dok ne priznate sebi osećanje bespomoćnosti ili dok ne nađete način da preuzmete kontrolu, osećate se izgubljeno.

Ipak, skoro svakodnevno dovodimo sebe u situacije gde nemamo kontrolu. Ljudi iz naše okoline ili ljudi koje volimo se razboljevaju, nailaze na teškoće, napuštaju nas ili umiru, a povoljna finansijska situacija za većinu ljudi nije zagarantovana. Imamo osećaj da kada se neki od ovih događaja saberu, nemamo kontrolu i ne znamo kako da je povratimo. Želimo da nepovoljna okolnost / bol / strah / stres nestanu, jer čine da se osećamo bespomoćno, bezvredno, kao da nismo dovoljno sposobni da se sa izborimo.

Jedan od uzroka bespomoćnosti je i fenomen poznat u psihologiji pod nazivom naučena bespomoćnost. To je stanje koje se javlja nakon što osoba iznova i iznova prolazi kroz stresnu situaciju. Tada poveruje da nije sposobna da kontroliše ili promeni situaciju – pa i ne pokušava, čak i kada okolnosti za promenu postanu dostupne.

Prepoznavanje osećanja bespomoćnosti

Simptomi osećanja bespomoćnosti :

eskapizam – želja za begom, da odemo daleko, da promenimo mesto boravka, ali i česta zaljubljivanja i verovanja da druge osobe mogu da “promene sve”
verovanje da za životnu situaciju ne postoji rešenje kao i da nemamo sposobnost da ga nađemo
osećanje narušavanja ličnog integriteta – poništavanje delova ličnosti koje su okosnice našeg ega
osećanje slabosti strukture ličnosti
nemogućnost da iskomuniciramo svoje potrebe, brige i želje
ideja da sopstveni glas nije dozvoljen
izolovanost od bliskih ljudi koji pružaju podršku
osećaj osamljenosti
osećanje krivice zbog činjenja ili nečinjenja prema bliskim ljudima ili prema sebi
osećanje krivice i griže savesti zbog stvari koje smo uradili ili nismo uradili u prošlosti
bezizlaznost
otupljenje kao maska koju nosimo bez prestanka
život na autopilotu
osećanje da nema oslonca u nama samima i kod drugih ljudi
emotivna i fizička iznurenost
smanjena briga o sebi

Mnogi od nas često misle, ili kažu “ne mogu više ovako”. I to je signal. Prepoznavanje osećanja je otkrivanje neprijatelja – problem koji nas muči dobija ime, oblik i predstavu, što olakšava stvaranje urgencije i agensnosti (osećanja da treba da delamo što pre, kao i da posedujemo sposobnost da reagujemo i intervenišemo).

Povezani tekstovi

Kada se osećamo preplavljeno ili bespomoćno, dobro je pronaći načine da se nosimo s tim

Neki od načina da se borimo protiv osećanja bespomoćnosti su:

da odmorimo / napravimo pauzu / zaustavimo se u dnevnom ritmu ili ga usporimo
razgovor sa nekim kome verujemo
realna lista prioriteta
aktivnosti u kojoj uživamo
biti dobar prema sebi
biti ljubazan prema drugima
zaustaviti spiralu negativnih misli

NAPRAVITI PAUZU je važno ne samo tokom dnevnih aktivnosti. Zaustaviti se, prikočiti i pružiti sebi odmor znači i otići na spavanje pre ponoći, ne koristiti elektroniku 2h pred spavanja (skrolovanje i iščitavanje nebitnih stvari na internetu), preispitati svoje navike kada je ishrana u pitanju, smanjiti broj šoljica kafe ili energetskih/alkoholnih pića koje popijemo u toku dana, smanjiti broj obaveza na samo one koje su potpuno neophodne.

RAZGOVOR je jedna od najboljih pomoći koju sebi možete pružiti. Možda je teško pronaći pravu osobu koja ne samo da hoće da vas sasluša, već to čini bez osuđivanja, sažaljevanja, okrivljavanja vas lično ili spoljašnjih okolnosti, i koja vam neće davati štetne savete. Zato bi bilo odlično naći terapeuta. Osećanje bespomoćnosti često rađa potisnuta osećanja i uverenja koja smo stekli tokom drugih stresnih situacija u životu u prošlosti, a koja nismo sasvim razrešili. Terapeut je osoba stručna da vam pomogne da razumete zašto ste formirali takva osećanja i uverenja, da vam pomogne da ih revidirate i odlučite da li vam koriste ili nanose štetu, i da vam tokom tog procesa pomogne da se osećate bezbedno, osnaženo i da steknete veru u sebe.

NE MORAMO DA REŠIMO SVE PROBLEME ODJEDNOM. Kada ima puno stvari koje nas muče, često mislimo samo na tu masu problema kao celinu koju moramo da rešimo celu, kako bismo se osećali bolje. Ali to samo pojačava stres, preplavljenost i osećanje bespomoćnosti. Dobro je da usmerimo fokus na jednu stvar – da odlučimo šta je za nas najvažnije u ovom trenutku, koji je zadatak koji će pogurati celu stvar ka rešenju i koji su to koraci koje treba uraditi. Dok ne rešimo tu jednu stvar, ne treba da prelazimo na drugu. Kako odmiče naš rad na rešavanju problema, lista prioriteta može da se menja – proces nam otkriva da li je nešto, što smo mislili da je važno, zapravo nije važno, ili da li smo videli neki obris aktivnosti koja će napraviti veliki pomak napred, ako je primenimo, a mislili smo ranije da nije važna. Ne dozvolite da potrebe drugih ljudi utiču na to da vodite računa prvo o sebi i umesto toga se fokusirajte isključivo na listu svojih prioriteta. Briga o sebi nije sebičnost.

AKTIVNOSTI U KOJIMA UŽIVAMO se čine brojnim i lako dostupnim, onda kada nam je dobro. Kada nam nije dobro, teško nam je da se bavimo aktivnostima koje volimo čak i kad su nam na dohvat ruke. Kad imamo osećaj bespomoćnosti, dobro je da tokom dana sebi prepišemo određene aktivnosti kao terapiju, na način na koji bi nam lekar prepisao lek. To može biti “izađi u dvorište na 10 minuta” (umesto aktivnosti koju ne možemo da ostvarimo, kao što je putovanje). Umesto kreativnog kuvanja kompleksnog jela u kome smo nekada uživali, možemo da sebi zadamo zadatak “potrudi se da napraviš najukusniju kajganu”. Umesto kulturnog sadržaja, čitanja ili edukativnog podkasta “odgledaj jednu kulturnu i civilizovanu seriju popodne”, i slično.

BITI DOBAR PREMA SEBI je briga o sebi, što nije samo negovanje kože, odlazak na sport koji nas ispunjava ili masaža, već i uzdržavanje od loših navika. Loše navike su sve ono što nije dobro za nas – upotreba štetnih supstanci, nedovoljno sna, ishrana puna šećera i testenina, preterano analiziranje događaja ili negativne prognoze za budućnost. Loše navike su i propuštanje prilika da steknemo nova znanja koja će nam pomoći u ličnom i profesionalnom razvoju. Briga o sebi je i biti ljubazan prema drugima, uz dobro postavljene granice.

Kada mislimo da nema izlaza, kao najbolju prevenciju, možemo da biramo da NE IDEMO DALJE U DESTRUKCIJU. Da se tu zaustavimo.
Ovo se ne odnosi na autodestrukciju u fizičkom smislu – samoubistvo, samopovređivanje i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.
Ovde mislimo na negativne obrasce misli i osećanja – da se zaustavimo i ne dozvolimo odlazak u depresiju, beznadežnost, ulogu žrtve, prezir, mržnju, agresiju, obezvređivanje sebe i drugih, kriticizam, ironiju, sarkazam, omalovažavanje.

Kako zaustaviti spiralu negativnih misli:

Prihvatiti situaciju kao skup okolnosti koje neće večno trajati.
Prihvatiti osećaj bespomoćnosti.
Znati da imamo izbor. Najvažnije: zaustaviti se u padu.
Zaceljivanje na dnevnoj osnovi.

Zaustaviti proces umnožavanja negativnih misli samo do sutra. Sledećeg jutra ciklus iznova počinje a taj ciklus počinjemo ČISTI, otvoreni za dobre događaje, sa verom u radost, sa znanjem da je život dobar i da nam uvek daje novu šansu.
Sama aktivnost “da se zaustavimo” uopšte ne deluje kao aktivnost, nešto za šta treba snaga, agilnost. Kada osećamo bespomoćnost, mislimo da nemamo snage ni za šta. Zaustaviti se, to je ući u pasivnost, stati, ne raditi ništa. Nešto što nije akcija, ni napor. Dnevno umivanje duše.

Najnoviji tekstovi

Jednostavne stvari koje možete uraditi kako bi se osećali bolje danas:

Podsetite sebe da niste sami u ovome. Niste jedina osoba na svetu koja se oseća bespomoćno. Milioni ljudi se osećaju tako svakog dana.
Stvorite dobar sistem podrške za sebe. To mogu biti prijatelji, članovi porodice, čak i ljubimac koji vas bezuslovno voli i sluša. Odlazak terapeutu ili life coach-u je sjajna stvar koja vam može pomoći i na duge staze.
Vodite računa o sebi konstantno i na najbolji način. Briga o sebi je jedna od najvažnijih stvari u životu čoveka. Pođite od osnovnih koraka, a to je da povedete računa o ishrani, fizičkom kretanju i dovoljnom broju sati sna tokom noći.
Razmislite šta možete da uradite za ljude u vašem životu kako bi bili srećni i kako bi se osećali voljenim. Ako nemate takve ljude, pronađite organizaciju u kojoj možete da volontirate. To može biti zajednica koja vodi računa o starima u vašem kraju, organizacija za pomoć beskućnicima ili raseljenim licima, azil za pse, organizacija za održavanje nekog prirodnog bogatstva, eko organizacije čije su aktivnosti očuvanje životne okoline, organizacije za zaštitu ljudskih prava, ali i profitne organizacije koje angažuju volontere a zauzvrat nude edukaciju.
Smeh je koristan. Ne samo da popravlja raspoloženje, već se i naučnici bave lekovitim fenomenom smeha. Nekima od nas je suviše teško da se nasmeju. Možda nemamo priliku, možda doživljavamo sebe i život preozbiljno. Ideja: kada sledeći put birate žanr za gledanje filmova – izaberite komediju, umesto drame. Nije čarobni štapić, ali je korisna navika.

Osećanje bespomoćnosti i depresije je normalna ljudska emocija i mnogi se tako osećaju. Ključ za prevazilaženje bilo kog problema koji se tiče mentalnog zdravlja je imati dobar sistem podrške.

I da ne zaboravimo: život UVEK daje novu šansu. Svi je zaslužujemo, treba samo da želimo da je prepoznamo, a onda da je iskoristimo.