Pročitaćeš za 6 min.
Prirodni dezodoransi – da li je u pitanju wellness trend, zabrinutost za životnu sredinu, zabrinutost za zdravlje ili kreativni hobi? Priča o prirodnim dezodoransima je sve to zajedno. Ako vas interesuju recepti za prirodne dezodoranse, i hteli biste da preskočite uvod, kliknite ovde.
Sumnja u zdravstvenu ispravnost industrijskih dezodoranasa je počela 1977., kada je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) zabranila upotrebu aluminijum cirkonijuma, koji je bio jedan od sastojaka u dezodoransima u spreju, i to zbog toga što predstavlja opasnost po zdravlje kada se udiše.
Početkom 2000.-ih godina, zamajac je dobila teza da aluminijum u dezodoransu u bilo kom obliku (stik, sprej, roll-on) nije dobar, jer sprečava telo da se oslobodi toksina. Naime, aluminijum se u industriji antiperspiranata (dezodoranasa koji sprečavaju znojenje) koristi kao sredstvo za sprečavanje znojenja. Za antiperspirante se govorilo da povećavaju rizik od raka dojke, Alchajmerove bolesti, bolesti bubrega, pa čak i da imaju neurotoksični efekat i štetni uticaj na razvoj embriona (Krewski, 2007).
Koja je funkcija jedinjenja sa aluminijumom u dezodoransu?
Aluminijumska jedinjenja u dezodoransu privremeno zapušavaju znojne kanale i time sprečavaju znojenje. Koža na koju je nanet dezodorans sa aluminijumom ostaje suva.
Optužbe za loš uticaj aluminijuma u antiperspirantima na zdravlje
Neke naučne studije (McGrath 2003.), su se bavile tezom kako aluminijum u dezodoransima, dakle preparatima koje nanosimo na kožu, povećava rizik od raka dojke. Dr Ted S. Gansler, direktor za medicinski sadržaj Američkog društva za rak je nedavno izjavio da “nema ubedljivih argumenata da antiperspiranti ili dezodoransi povećavaju rizik za karcinom.” Po njemu, mnoge od naučnih studija nisu bile pravilno vođene, čak i činjenica da su neke od ovih hemikalija nađene u tkivu grudi ne dokazuje da su te hemikalije imale uticaj na rizik od raka dojke.
Visokim sadržajem aluminijuma u mozgovima ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti su se bavile naučne studije 1960.-ih godina, te je zdravstvena bezbednost svakodnevnih predmeta iz domaćinstva kao što su aluminijumske konzerve, antacidi (lekovi koji umanjuju želudačnu kiselinu) i antiperspiranti dovedeni u pitanje. Dr Heder M. Snajder, saradnik direktora medicinskih i naučnih odnosa Američke asocijacije za Alchajmerovu bolest kaže “da je bilo puno istraživanja koja su tražila vezu između aluminijuma i Alchajmerove bolesti i da nije potvrđen nijedan definitivni dokaz da potkrepi te tvrdnje”.
“Aluminijum iz dezodoranasa uopšte i ne dospe u organizam. Telo ne apsorbuje aluminijumove soli. Jedinjenje funkcioniše tako što se formira hemijska reakcija sa vodom u znoju kako bi se napravio fizički čep, koji se pozicionira u znojnom kanalu i tako pravi blokadu na mestima na kojima se nanosi.”, kaže Dr Dejvid Pariser, profesor dermatologije na Medicinskom fakultetu Istočne Virdžinije u SAD.
Povezani tekstovi
Sredinom XX veka javile su se zebnje zbog aluminijuma kod pacijenata na dijalizi, koji su dobijali lek aluminijum hidroksid kako bi regulisali visok nivo fosfora u krvi. Pošto njihovi bubrezi ne rade pravilno, organizam ne može da se oslobodi aluminijuma dovoljno brzo i aluminijum počinje da se akumulira. Naučnici su primetili da pacijenti na dijalizi sa visokim nivoima aluminijuma imaju veće šanse da obole od demencije. Zbog toga je FDA donela propis po kome na svakom antiperspirantu mora biti upozorenje: “Pre upotrebe ovog preparata pitajte svog lekara ako imate bilo koje oboljenje bubrega”. Nefrolog Dr Lesli Spraj iz Nacionalne fondacije za bubrege SAD-a kaže da je “u stvarnosti skoro nemoguće apsorbovati dovoljno aluminijuma preko kože kako bi došlo do oštećenja bubrega”.
Nauka XXI veka (Bundesinstitut fur Risikobewertung, 2020.) kaže: antiperspiranti su bezbedni. Nema naučnih dokaza da aluminijum ili bilo koji drugi sastojak u ovim proizvodima predstavlja bilo kakvu pretnju po ljudsko zdravlje.
Ambalaža industrijskih dezodoransa kao problem
Nisu samo sastojci samog dezodoransa pod lupom, kada je bezbednost u pitanju. Velike kompanije su se odrekle aluminijuma i uvele prirodne sastojke.
Tokom godina, pažnja potrošača, ali i korporacijska svest se usmerila i na ambalažu – proizvođači se odriču plastičnog pakovanja i prelaze na zero-waste pakovanja (pakovanja sa nula otpada – gde je cilj očuvanje životne sredine). Plastična ambalaža je jedan od najvećih izvora plastičnog zagađivanja. Industrija dezodoranasa proizvodi više od 7.500 tona plastičnog otpada godišnje, tako da korporacije prelaze na drugačija rešenja pakovanja, kao što su papirna ambalaža, staklene i metalne boce.
Zašto da pravim sama svoj dezodorans?
Živimo u doba kada se sfera kreativnosti, hobi i “uradi sam” aktivnosti povećava, pa tako ne samo da su nam dostupni kompleti za pletenje, vezenje, shabby-shick ili slikanje na svili, već se lako možemo snabdeti i kozmetičkim sirovinama, maltene za sve kozmetičke proizvode koji nam padnu na pamet.
Dr Susan Biall Haas, američka lekarka koja se bavi stresom, pregorevanjem i mentalnim zdravljem, kaže da manuelni stvaralački rad, rad kada upotrebljavamo ruke, predstavlja aktivnost koja umanjuje stres, smanjuje depresiju, odmara um i doprinosi kreativnom rešenju problema.
Neko pomaže svom psihološkom zdravlju tako što se bavi baštovanstvom, neko slika, neko popravlja motore, neko zadovoljstvo nalazi u pranju sudova i ribanju kade, a neko u pravljenju dezodoranasa, sapuna i ulja za masažu✌.
Kada same pravimo kozmetičke proizvode imamo poseban osećaj zadovoljstva što smo same napravile sredstvo kojim negujemo kožu i kosu, osećaj da znamo sve sastojke, kao i da smo upotrebile samo ono što je neophodno. Često i ne žalimo novac za kvalitetne sirovine.
Finansijska održivost domaćeg kozmetičkog proizvoda skoro da ne postoji – kad saberete cene svih pojedinačnih sastojaka, naknadu prevoza kurirske službe i ambalažu (čak i kad koristite reciklirani predmet koji ste već imali kod kuće), takav zbir je po pravilu veći od cene kozmetičkog preparata srednjeg do višeg kvaliteta koji možete kupiti gotov u lokalnoj drogeriji.
Takođe, celom tom transakcijom – kupovinom sastojaka za kozmetičke proizvode, doprinosimo šteti po životnu okolinu karbonskim otiskom. Pomislite samo na svaki litar goriva koji je morao da sagori da bi paket stigao na vašu adresu (pogotovo kad kurir pogreši adresu pa razvozi pošiljku dvaput 👀).
Ipak, efekat razmišljanja o “lekovitim” i “prirodnim” sastojcima kojima smo same smućkale, na primer, dezororans, pozitivno utiče na raspoloženje, osećaj da brinemo o sebi deluje lekovito na nas holistički – na um a onda i na telo, kao placebo (efekat lažnog leka). Tu je i osećaj kontrole – pomisao da kontrolišemo sastojke koje nanosimo na kožu i da se ne prepuštamo receptima korporacija koje imaju jedan jedini cilj, a to je: proizvod sa najmanjom količinom najjeftinijih aktivnih sirovina kako bi se postigao maksimalni profit. Mada, osećaj kontrole je mit, kao bilo koji osećaj kontrole, kod anksioznosti na primer, kako kaže Elizabet Gilbert (spisateljica, autorka “Jedi, moli, voli”, “Velika magija”, TED govornik o kreativnosti i ličnom razvoju) – “kontrola je mit”.
Najnoviji tekstovi
- Koliko je briga o sebi uopšte korisna? 7 razloga zašto da brinete o sebi
- Popularni mirisni trendovi u 2023.
- Novi wellness trendovi: Popularne self-care prakse u 2023.
- Reiki za visokosenzitivne osobe
- Novine u lečenju endometrioze: DCA (dihloracetat)
Pitanje je i koliko smo u zabludi kada kupujemo kozmetičke sirovine. Koliko god da nas web sajt kompanije koja prodaje kozmetičke sirovine uverava da je sastojak 100% prirodan, organski, “bio”, etički, ili sa poznatim geografskim poreklom, ne možemo sasvim da im verujemo, jer koliko god da su pošteni, možda su i oni, kao uvoznici ili preprodavci, u zabludi. Ne znamo u kakvoj su ambalaži čuvane sirovine pre nego što su stigle do njih, koliko su dugo putovale brodom preko okeana, u kakvim uslovima, koji je konzervans primenjen (a morao je biti primenjen), čime su biljke tretirane i da li je postupak dobijanja uticao na njihov terapeutski efekat.
Ono što znamo je da su prošle sve analize koje su propisale države, a države propisuju bezbednosne propise samo onoliko koliko moraju. Po pravilu, pri uvozu se za određene materije veruje dokumentaciji i ne analizira se svaka pojedinačna boca. Zato ne možemo biti sigurni da je sve što piše u opisu proizvoda 100% tačno.
Ipak, za sve nas koji uprkos tome i dalje volimo da sami pravimo stvari – operite ruke, dezinfikujte alate, posude i radnu površinu pa da krenemo.
Recepti za prirodne dezodoranse
Oba dezodoransa su dobre pokrivne moći – dobro maskiraju miris znoja, proizvode miris svežine, koža ih lepo apsorbuje i ne prljaju odeću. O efektu pojedinačnih sastojaka pisala sam u ovom tekstu.
🖨️ Spremili smo za vas kartice za receptima koje možete lako da odštampate i da koristite uputstvo i kad vam računar, telefon ili tablet nisu pri ruci:
Sve sastojke možete kupiti u Srbiji, i ima ih u asortimanu domaćih dobavljača, osim aru-praha (koliko znam). Umesto aru-praha može se koristiti kukuruzni skrob. Razlika je neznatna. Aru-prah ima sitnije zrno, tačnije, prah je svilenkast i kada na kožu nanosite dezodorans sa aru-prahom, apsorpcija je potpuna i nema traga na koži. Aru-prah se koristi u ishrani, kao i kukuruzni skrob, sa namenom zgušnjivača.
Razloge za korišćenje industrijskih dezodoranasa možemo opravdati velikim asortimanom, izuzetnim mirisima, poštovanjem standarda kvaliteta, a kako vidimo, naučna zajednica ih ne smatra nebezbednim. Sigurno je da kompanije, pa čak i mala porodična preduzeća koja posluju u našoj sredini, imaju bolji pristup kvalitetnim sirovinama po nižoj ceni nego kada mi kao fizičko lice, pojedinac, kupujemo nekoliko stotina grama pojedinog materijala koga koristimo u “uradi sam” projektima. Takođe, pretpostavka je da preduzeća imaju pogon koji smanjuje šanse kontaminacije na minimum, precizne vage, kao i uređaje za pravilno skladištenje, sterilizaciju i punjenje kozmetičkih proizvoda. Za očekivati je i da imaju stručno lice koje priprema recepture i vrši nadzor tokom proizvodnje.
Ipak, proizvodnja makar i male serije (jedne ili dve kutijice ili bočice) nekog kozmetičkog sredstva, čak i u kućnim uslovima, ima svoje prednosti – zadovoljstvo samostalne izrade, pravljenje proizvoda napravljenog prema samo našim specifičnim potrebama, kao i upošljavanje ruku za dobrobit mozga.
Tek osećaj da nismo robovi korporacija, koliko god to svi kao potrošači uvek jesmo, čini da verujemo da štitimo sebe na bolji način i da možemo da utičemo na sadržaj proizvoda koje koristimo za kozmetičku negu.
Neki od nas treba da paze na to da ne prekorače budžet za hobije, a neki će pravljenjem prirodnih dezodoranasa možda i pronaći svoj novi poziv.
Pišite mi da li ste probali ove recepte, koja su bolja rešenja i koji prirodni dezodoransi su za vas No. 1.
Srećno kreativno zabavljanje!
5 Replies to “Recepti za prirodne dezodoranse – briga za zdravlje i kreativna zabava”