Metode lečenja se unapređuju, ali je postaviti dijagnozu endometrioze i dalje teško i sporo. Endometrioza je hronično oboljenje koje otežava svakodnevni život i koje pogađa oko 10% žena u reproduktivnom dobu. Karakteriše ga rast endometrijskog tkiva (koje u normalnim okolnostima oblaže matericu) van materice, na različitim mestima po telu, kao što su jajnici, jajovodi i trbušna duplja.
Jedan od glavnih razloga zašto je tako teško dijagnostifikovati endometriozu je to što su simptomi ove bolesti veoma nespecifični i lako se mogu pogrešno prikazati kao neko drugo oboljenje. Mnoge žene sa endometriozom imaju bolove, neredovne menstruacije i tegobe sa plodnošću, što može biti prouzrokovano brojnim drugim zdravstvenim problemima. Kao rezultat toga, dešava se da prođu godine kako bi žena dobila pravu dijagnozu endometrioze, a tokom tog vremena bolest može da napreduje i da postane težak oblik.
Još jedan razlog zašto je teško postaviti dijagnozu endometrioze je taj što nema nijednog pojedinačnog testa koji bi mogao da bude definitivna dijagnoza bolesti. Umesto toga, lekari se oslanjanju na kombinaciju dijagnostičkih alata, uključujući fizički pregled, vizuelizaciju kao što je ultrazvuk i magnetna rezonanca, i laparoskopiju, što je hiruruška procedura u kojoj se mala kamera uvodi u abdomen, kroz mali otvor na trbuhu, kako bi se posmatrali organi u karlici.
Štaviše, endometrioza se kategoriše u četiri stadijuma, od minimalnog do teškog oblika, a uznapredovalost bolesti može da se razlikuje od žene do žene. Lekarima nije lako da postave tačnu dijagnozu i da tretiraju bolest, pošto odgovarajuće vrste lečenja zavise od specifičnih karakteristika i stadijuma endometrioze.
Ukratko, ima više razloga zašto je teško dijagnostifikovati endometriozu. Tu su nespecifični simptomi, nedostatak definitivnog dijagnostičkog testa i široka lepeza stadijuma bolesti. Ovi faktori doprinose izazovu kada je u pitanju tačno dijagnostifikovanje i lečenje endometrioze, što u velikoj meri utiče na kvalitet života žene.
Stadijumi endometrioze
Stadijumi endometrioze se klasifikuju po ozbiljnosti bolesti:
- Minimalna endometrioza: Ovo je najlakši stadijum bolesti koji karakteriše mali broj endometrioznih implanta. Minimalna endometrioza obično ne daje simptome i često se tretira nehirurškim metodama, kao što su lekovi protiv bolova, hormonska terapija ili kontraceptivne pilule.
- Umerena endometrioza: U ovom stadijumu ima veći broj endometrioznih implanta i obično se povezuje sa blagim do umerenim simptomima. Opcije za lečenje uključuju nehirurške metode kao što su lekovi protiv bolova, hormonska terapija i kontraceptivne pilule, ali i hirurške metode kao što je laparoskopija, u cilju otklanjanja endometrioznih implanta.
- Endometrioza srednjeg stadijuma: Ovaj stadijum se odlikuje velikim brojem velikih endometrioznih implanta i obično se povezuje sa srednjim do teškim simptomima. Opcije lečenja podrazumevaju nehirurške metode, kao što su lekovi protiv bolova i hormonska terapija, ali i hirurške metode kao što je laparoskopija, kako bi se otklonili endometriozni implanti. U nekim slučajevima se radi i histerektomija (uklanjanje materice), u cilju potpunog izlečenja.
- Duboka endometrioza: Ovo je najteži stadijum endometrioze i karakterišu ga široko rasprostranjeni endometriozni implanti, ožiljačno tkivo i priraslice. Opcije lečenja mogu biti nehirurški metod, kao što je terapija lekovima protiv bolova i hormonska terapija, ali i laparoskopija i laparotomija (otvorena operacija sa velikim rezom na stomaku), kako bi se uklonili endometriozni implanti i popravila šteta koju su napravili na orgnima u karlici. U nekim slučajevima, neophodna je histerektomija kako bi se u potpunosti izlečili ozbiljni simptomi.
Važno je da se napomene da izbor lečenja endometrioze zavisi od specifičnih karakteristika i potreba svake žene. U idealnim uslovima, odnos sa lekarom treba da bude takav da se razgovara o svim mogućnim pojedinostima koji se tiču simptoma, kvaliteta života i opcija za lečenje. Važan element ovog odnosa je validacija koju dobijamo od lekara, jer je poznato da se izjave žena o simptomima često ignorišu i odbacuju.
Jedan od novih pristupa u dijagnostifikovanju endmetrioze daje obećavajuće rezultate – to su biomarkeri. U pitanju su specifični proteini ili druge supstance u telu koje su merljive i mogu da se koriste kao indikatori za neku bolest ili zdravstveno stanje. Istraživači [1]Current biomarkers for the detection of endometriosis, Tian, Zhao; Chang, Xiao-Hong; Zhao, Yan; Zhu, Hong-Lan, Chinese Medical Journal 133(19):p 2346-2352, October 5, … Pročitaj više poslednjih godina izučavaju potencijalnu primenu različitih biomarkera, kao što je CA-125, proteina koji je često povišen kod žena sa endometriozom, kao dijagnostički alat za ovo oboljenje.
Još jedna oblast istraživanja je korišćenje tehnika vizuelizacije, kao što je magnetna rezonanca, ili ultrazvuk, kako bi se identifikovali endometriozni implanti ili drugi pokazatelji endometrioze. Ove tehnike možda mogu da pruže tačniju dijagnozu endometrioze nego sama laparoskopija, posebno u slučajevima gde su endometriozni implanti mali ili su locirani na teško dostupnim mestima.
U svakom slučaju ima obećavajućih razvoja na polju dijagnostifikovanja endometrioze ali je potrebno više istraživanja koje bi utvrdilo efikasnost ovih pristupa. Potrebni su novi dijagnostički metodi koji će moći da poboljšaju tačnost i efikasnost dijagnoze.
Važnost biomarkera CA-125 u dijagnostifikovanju endometrioze
C-125, poznat i kao karcinom antigen 125 je protein koga proizvode određene vrste ćelija u telu, uključujući i endometrijalne ćelije. Često je povišen kod žena sa endometriozom, kao i kod žena sa rakom jajnika i drugim oboljenjima.
Vrednosti CA-125 se mere preko krvi, a povišen nivo CA-125 može ukazati na enometriozu ili ne neki drugi skriveni zdravstveni problem. Ipak, važno je napomenuti da CA-125 nije specifični marker za endometriozu i može biti povišen i kod drugih bolesti.
Kod žena sa endometriozom, CA-125 može biti povišen zbog prisustva endometrijskog tkiva van materice. Ovo tkivo proizvodi CA-125 i druge proteine, koji se mogu otkriti u krvi. Ipak, nivoi CA-125 mogu biti povišeni i kod žena sa endometriozom zbog upale ili drugih faktora koje nemaju veze sa samim endometrijskim tkivom.
Zbog toga, iako CA-125 može biti koristan marker za endometriozu, to nije definitivni dijagnostički alat i mora se koristiti uz druge dijagnostičke metode, kao što su laparoskopija, kako bi se precizno dijagnostifikovala ova bolest.
Važno je da napomenemo da se CA-125 ne preporučuje kao skrining test za endometriozu i karcinom jajnika kod žena bez simptoma. Ako ste zabrinuti za svoje zdravlje, treba da razgovarate sa lekarom o opcijama dijagnoze i lečenja.
Povezani tekstovi
Ostali biomarkeri za dijagnozu endometrioze
Pored CA-125, od klasičnih biomarkera koji pokazuju uspešnost u dijagnostifikovanju endometrioze, tu su i:
CA-199 – takođe uobičajen glikoprotein i može biti povišen kod žena koje imaju endometriozu. Ovaj parametar je i dalje nije idealan kriterijum za pojedinačnu adekvatnu dijagnozu endometrioze.
IL-6 – ovo je jedan od najviše izučavanih citokina u poslednjih nekoliko decenija. Dokazano je da igraju značajnu ulogu na usađivanje endometrijalnog tkiva van materice. Istraživanja pokazuju da se mora ići u pravcu posmatranja dijagnostičke efikasnosti IL-6 u kombinciji sa drugim citokinima, radije nego samo na IL-6.
Urokortin – iako se zna učestvuje u patogenezi endometrioze, ipak je potrebno više dokaza kako bi se znalo koliko se može postaviti tačna dijagnoza za endometriozu na osnovu urokortina.
U poslednje vreme tehnologije molekularne biologije se ubrzano razvijaju, te mogu da kombinuju širok opseg analiza kada je u pitanju korišćenje biomarkera u dijagnozi endometrioze. S obzirom da postoji tesna veza endometrioze i genetskih faktora, treba pomenuti i mikro DNK (miRNA) kao najmoderniju tehnologiju koja pravi velike korake.
Panel biomarkera ili kombinacija različitih neinvazivnih faktora kao što su hormoni, citokini, glikoproteini, angiogenski faktori, citoskeleton molekuli, markeri rasta nerava, markeri oksidativnog stresa, tumor markeri i sl., intenzivno se proučavaju, ali nijedan od njih ne može pojedinačno i tačno da identifikuje bolest uspešno.
Istraživanja biomarkera, kao i molekularna biologija i bioinformatički metodi, mogu do tada da iznedre rešenje problema dijagnostifikovanja endometrioze.
Do tada, ne dozvolite sebi da budete neobavešteni, dobro izaberite lekara i ne poklanjajte mu 100% svog poverenja.
Preuzmite Upitnik za posetu ginekologu kada sumnjate na endometriozu i naoružajte se informacijama.
❗️Sadržaj ovog teksta nema svrhu postavljanja dijagnoze niti daje predloge za lečenje, već ima za cilj povećanje svesti o endometriozi i, iako se oslanja na naučni rad objavljen u zvaničnoj medicinskoj zajednici, pisan je u svrhe laičkog informisanja. Svoje zdravlje u svoje ruke, i ne dozvolite da autoritet lekara nadvlada njihovo neznanje.❗️
Reference
| ↑1 | Current biomarkers for the detection of endometriosis, Tian, Zhao; Chang, Xiao-Hong; Zhao, Yan; Zhu, Hong-Lan, Chinese Medical Journal 133(19):p 2346-2352, October 5, 2020. | DOI: 10.1097/CM9.0000000000001063 |
|---|
