“How-to…” kratka uputstva za život, Thich Nhat Hanh

Čekanje bez čekanja

“Stajanje u redu u prodavnici ili restoranu, ili čekanje da dođe vreme za obrok – ne treba da traćimo svoje vreme. Ne treba da “čekamo” ni sekunde. To vreme možemo da upotrebimo da primetimo da ćemo uskoro biti u prilici da uzmemo hranu, i možemo biti srećni i zahvalni tokom tog vremena. Umesto čekanja, možemo da stvorimo radost.”

Naši preci su u zemljištu

“U zemljištu su mnogi ljudi koji su umrli, transformisali su se i postali deo zemljišta. Možda su u ovom zalogaju pirinča kosti stotine generacija, kao i lišća, crva i kosti životinja. Možda ste u prošlom životu bili tu negde i umrli tu negde, i vaše sopstvene kosti su se dezintegrisale u tom zemljištu. Dok se hranite, vaša vežba je da se duboko zagledate u to zrno pirinča i da uživate u svemu što je učestvovalo u njegovom stvaranju.

Ima toliko mnogo stvari u kojima možemo da uživamo i koje možemo da otkrijemo u svakom zalogaju.”

Jedemo i osmehujemo se

Kada sedimo za stolom i jedemo sa drugim ljudima, to je prilika da ponudimo autentičan osmeh prijateljstva i razumevanja. Najvažniji deo ove aktivnosti je da pogledate svaku osobu i da se osmehnete. Kada završite obrok, sačekajte par trenutaka da primetite da ste završili, da je vaša zdela prazna, a glad zadovoljena. To je još jedna prilika da se osmehnete i da budete zahvalni što ste imali ovaj hranljivi obrok koji vas podržava na putu ljubavi i razumevanja.

Thich Nhat Hanh je vijetnamski zen majstor, zagovornik angažovanog budizma, globalni spiritualni vođa, pesnik i mirovni aktivista, jedan od začetnika ideje primene svesne pažnje – “mindfulness” tehnike. Iz njegovih knjiga How to Love; How to Eat; How to Relax saznajemo kako da primenimo princip mindfulness-a (primene svesne pažnje) na sve što radimo.

Najpopularniji TED govori u 2020. na temu ličnog rasta

Godine 2020. ulagali smo velike napore da se prilagodimo, izdržimo i sačuvamo fizičko ali i psihičko zdravlje. Pandemija nas je naterala da osećamo strah, da se suočimo sa neizvesnošću, da se nosimo sa vestima o teškim ljudskim sudbinama, ali i da pregrupišemo alate kojima smo se do sada borili protiv stresa i anksioznosti.

Medijska organizacija TED je nedavno objavila listu od 20 najpopularnijih govora za 2020., od kojih je nekoliko govora sa temom ličnog rasta, inspiracije i motivacije i nove perspektive.

Naučićemo zašto je važno da se ne poredimo sa drugima, kako nam pomaže tvrdoglavi optimizam, koje su tajne rezilijentnih ljudi, šta da radimo kad osećamo emocionalno preopterećenje, kako dobrota može da bude magija i koji su načini da se izborimo sa teškim osećanjima.

U ovim skraćenim, prevedenim govorima, priređeni su istaknuti delovi, naglašene sržne misli i vredne tačke koje će vam dati informacije, uputstva i nove perspektive o tome kako da osnažite sebe i budete upravljač a ne žrtva svojih osećanja.

“Untamed” od Glenon Dojl: preporuka za čitanje

25. April 2021.

Američka spisateljica Glenon Dojl je pisala knjige o tome kako se borila da zadrži brak, da bude najbolja majka svojoj deci, samopregorna hrišćanka i – bila je veoma nezadovoljna. A onda se zaljubila u ikonu američkog ženskog fudbala, Ejmi Vambak, razvela od muža, udala za Ejmi i napisala knjigu “Untamed”. “Untamed” znači – neukroćena, nepripitomljena.

U uvodu čitamo priču o gepardu – Tabiti, divljoj životinji koju Glenon sa decom i suprugom gleda u Zoološkom vrtu. Vrt organizuje atrakciju koja se zove “Tabitin trk”, gde gepard Tabita veselo odradi svoju tačku i juri plišanog zeku zakačenog za džip. Kao nagradu dobije šniclu. A kada se vrati u kavez postaje divlja i nepristupačna, kao da zna da nešto nije u redu u tom “savršenom” svetu, zarobljeništvu, u kome je rođena, i gde njene potrebe zadovoljava čovek, prema svom nahođenju.

Priča o gepardu je metafora za žene koje patrijarhat pripitomljava od rođenja. Glenon piše kako se osećala kao u kavezu internalizovane mizoginije, religiozne doktrine i homofobije. Kao posledicu tog “kaveza”, imala je poremećaj u ishrani u ranoj adolescenciji, borila se alkoholizmom i zavisnošću i učestvovala u performativnom braku (braku kao formalnoj, društveno poželjnoj zajednici, a ne zajednici koja suštinski povezuje dvoje ljudi).

Kako da pomognemo sebi i drugima kada tugujemo i patimo?

21. Mart 2021.

Nedavno je Lama Rod Owens napravio kratku video objavu, povodom ubistava Azijskih Amerikanaca u USA, ali i zakona koji uskraćuju prava transrodnim osobama u USA, kao i pandemiji kao globalnoj opasnosti, koja ne prestaje.

Želim da skrenem pažnju na način kako on pomaže sebi povodom osećanja tuge i patnje, ali i kako daje primer drugima – kako da se odnosimo prema patnji, kako da je osetimo dublje i da tek onda idemo dalje.

O postavljanju granica radi zaštite našeg bića:

“Zapravo sam stvarao neke granice između sebe i društvenih mreža. Posebno, ove zime je toliko mog posla bilo jako intenzivno da sam morao da napravim dobru granicu da zaštitim svoj privatni život. Naravno, sve to je doprinelo da budem malo sporiji. Ova zima je bila vreme da zaštitim svoju energiju i da se pobrinem za sebe tako da mogu da nastavim da budem prisutan na mestima da prihvatim vas i sve kroz šta vi prolazite. Veliki deo mog posla, zapravo mog aktivizma, je davanje prostora bolu, patnji, beznadežnosti sveta, ljudi, za vas. Da prigrlim tu patnju, pružim joj prostor, da se pobrinem za nju, da je majčinski negujem.”

O važnosti prihvatanja patnje, a zatim transformacije patnje u novu energiju:

“Uloge nekih od nas moraju biti da se pobrinemo za svet na ovaj način jer toliko mnogo bola, toliko mnogo tuge i traume treba da bude posvedočeno. Treba da bude viđeno i prigrljeno i to posebno u pogledu mog rada, treba da bude uzemljeno, treba da bude ponuđeno. Treba da se sabere i prikupi a onda pusti nazad u svet u vidu energije, na druga mesta, tako da može da prihvati intenzitet bola i traume. Tako da večeras samo bavim time. Pokušavao sam da zaspim i da se odmorim ali su mi moji vodiči i preci sa kojima radim rekli, hej, obrati se ljudima.”

O nasilju prema drugima kao neodbolovanoj traumi i dozvoli da sistem oblikuje naš identitet:

“Srce me zaista boli, dok sam ovde u Atlanti, na zemljama Maskogi, Krik i Čiroki naroda, kada sam čuo za ova ubistva. Razmišljam o povećanom nasilju i agresiji prema Azijskim Amerikancima ovde i još jednom želim da izrazim svoju solidarnost sa Azijsko-američkom zajednicom. Ovde sam da uradim ono što mogu da pružim prostor, da budem posrednik podrške, promene, akcije, da uradim ono što se traži od mene i svega drugog što ja mogu. Ovo nasilje prema Azijskim Amerikancima je isto ono nasilje koje svedočimo iskustveno prema svim crnim i smeđim zajednicama svuda na svetu, nasilje bele supremacije, često supremacije belih muškaraca, i to nasilje zbog brisanja, nasilje koje je izraz bola belaca i dubokih rana koje je bela rasa nanela belcima, u smislu kako reaguju na taj bol ili zapravo kako reaguju na taj bol nasiljem protiv ljudi koji nisu beli. Na sličan način, uz anti-trans zakonodavstvo svuda po SAD, posebno ovde, na jugu, ali i svuda na svetu zapravo, počinjemo da vidimo to nasilje protiv fluidnosti i različitosti. Nasilje protiv prekida hegemonije i nasilje protiv nas koji pokušavamo da živimo, da budemo ono što stvarno jesmo. Kako se to shvata kao pretnja sistemu na koji se mnogi oslanjaju? Bez sistema mnogi ne bi znali ko su, i to je zastrašujuće. Strašno je da bez patrijarhata i bele supremacije i kapitalizma i slično, ljudi zapravo ne bi znali ko su, to je užasno.“

O odnosu prema patnji, kako je prihvatiti i gde naći podršku:

“Umesto da se bavimo terorom i misterijom i neopredeljenošću, mi burno reagujemo na patnju i stvaramo to nasilje prema drugima, svuda okolo. Tako da pružam prostor tome večeras. Osećam tu duboku tugu i umor i traumu, jer smo i dalje u pandemiji bez obzira na vakcine. Pandemija je i dalje tu, atmosfera nesigurnosti i vanrednosti je i dalje tu. Okovi rasizma i finansijske nestabilnosti su i dalje tu. U kasnoj smo fazi kapitalizma i uvučeni smo u vrtlog svih tih svari tako da je jako teško ostvariti odnos sa svim tim pojavama. Iako pišem knjige o ovome – nekada osećam da nemam baš nikakve odgovore, i to je u redu. Čak i ja, eto ne znam šta treba da radim i ne znam šta da mislim. Znam samo da treba da budem prisutan kod osećanja velike patnje i da moram da je dodirnem i osetim što više mogu, u svom telu, umu, srcu, da je osetim u svom glasu. Da dopustim da rana od slomljenog srca bude još veća i da se molim svojim dobrotvorima, svim mojim vodičima da je prigrle, uključujući i Zemlju. Zemlja se podiže da prigrli moju duboku patnju, patnju zbog novih ubistava, patnju zbog prirodne okoline, patnju zbog pandemije.”

O važnosti isceljenja i umeću prihvatanja i davanja podrške i pomoći

“Patnja oko koje moramo još mnogo da radimo, i patnja da ima mnogo, mnogo nas koji se neće baviti isceljenjem. I zaista tugujem zbog toga. Opkalujem to. Ali, ja sam dobro, ne brinite za mene, ja sam zbrinut od strane tako mnogo ljudskih bića – mojih učitelja, mojih vodiča, mojih predaka, Zemlje, elemenata, starijih ljudi i prijatelja i tako dalje, i podršku mi pruža i moja praksa, ona me, na kraju, drži – moje saosećanje, moja ljubav, sve to dolazi jer sam radio na tome pa tako mi to dolazi u pomoć onda kada mi treba. Ali, dolazi i zato jer tražim tu podršku i samo hoću da vas podsetim da samo tražite pomoć koja vam je potrebna, samo tražite pomoć od ljudi, tražite tu pomoć od Zemlje, od božanstava, od predaka, tražite i molite za pomoć koja vam je potrebna. Samo recite – treba mi pomoć. Onda uzmite svoju duboku patnju i krenite dalje u svet tako da zapravo budete od korisni na neki način, tako što ćete vi da pomažete, vi ćete biti korisni drugima tako što ćete da se pojavite, da pružite podršku drugima, da ih volite.”

Dajte sebi i drugima više milosti, nežnosti i razumevanja

“Znam da smo mi sada jako sirovi, skroz smo otvoreni, toliko smo intenzivno sirovi i to razumem, prihvatam i shvatam. I ja sam sirov i otvoren. Samo vas ohrabrujem da primenjujete više nežnosti, više milosti za vas i za druge upravo sada. Jer je jako mnogo nas duboko traumatizovano na dnevnom nivou tako da je jako teško imati osećaj gde idemo, šta radimo. Treba samo da se pojavimo i kažemo znaš šta, razumem. Ima previše stvari na koje treba da se obrati pažnja. Ova nežnost i milost za mnoge od nas sada, jer nam je teško da funkcionišemo u ovom okeanu trauma i žalovanja. Tako da, u svakom slučaju, želim da vam ponudim to i svoju podršku za sve nas ovde, na ovoj zemlji u Atlanti i da nastavimo da radimo na oslobođenju ove zemlje i oslobođenju od ove istorije koja je tako puna sukoba i nasilja. I da nastavimo da radimo i živimo u solidarnosti jedni sa drugima.”

Pozivam vas da preuzmete Molitvu povodom prolećne ravnodnevnice, koju je Lama Rod Owens podelio sa nama tom prilikom.

VIše mudrosti o patnji, saosećanju i isceljenju čitajte kod Lama Rod Owensa na njegovoj IG platformi.

Kako da smanjimo stres u trenucima neprijatnih i uznemirujućih vesti?

12. Januar 2021.

Lama Rod Owens je budistički sveštenik čije se učenje zasniva na ljudskom iskustvu kroz korene budizma, negovanje svesne pažnje i društveni aktivizam. Njegova knjiga “Ljubav i bes” govori o tome kako da metabolišemo bes u oslobađajuću snagu. Živi u Atlanti, SAD.

Nedavno je govorio za lokalnu televiziju, povodom nemira u Kapitolu u januaru 2021.

GMA: Mislim da je naslov vaše knjige “Ljubav i bes” posebno aktuelan sada, kada se borimo sa idejom empatije i saosećajnosti prema ljudima sa kojima se ne slažemo. Da li je to uopšte moguće?

LR: Naravno. Kada pokušavam da razvijem saosećanje prema drugima, moram da počnem sa razvijanjem saosećanja prema sebi. Moram da se uključim u to kroz kakvo iskustvo trenutno prolazim, moram da mu dam prostora, da se pobrinem za njega i to mi daje širinu i resurse da okrenem svoju pažnju ka spolja. Da možda shvatim da drugi ljudi rade stvari koje su zaista izazovne, da rade nešto što je zaista teško i ne znaju kako da se s tim izbore.

GMA: Znači govorite o tome da pogledamo u sebe. Šta to tačno podrazumeva? Kako da to uspešno uradimo?

LR: Naravno. Prvo što treba da uradimo je da usmerimo svoju pažnju na ono što se događa u našem umu, na ono što se događa u našem telu i da počnemo da imenujemo to što se ispoljava. Mnogi ljudi provode dane a da zapravo nisu sposobni da imenuju koja su njihova iskustva. Te tako možemo da pogledamo u naša iskustva, možemo da pogledamo u čemu učestvujemo, ili treba da učestvujemo i onda da donesemo svesne odluke da ulažemo u one aktivnosti koje će biti mnogo više okrepljujuće i mirnije za nas.

GMA: Da li možete da posavetujete ljude da se okrenu ličnim odnosima? Objasnite nam zašto to savetujete.

LR: Da. Kada prolazimo kroz zaista teška vremena, bilo pojedinačno ili kolektivno, zaista se osećamo isključeno i izolovano. Tako da okretanje odnosima sa porodicom i prijateljima, ali posebno odnosima u kojima zaista osećamo da ima saosećanja, nežnosti i ljubavi, može da nam pomogne da osetimo da smo povezani, da nam pomogne da prođemo kroz to osećanje izolovanosti i zaista može da bude izuzetno lekovito za nas.